Povod takvoj ideji koja se ne čuje prvi put, a nije nešto što je domaća izmišljotina, jesu problemi nekih domaćih preduzetnika u nalaženju radne snage.
Ideja nije originalna, Nemačka je mini reformama smanjivala povlašćene penzije i mlađe penzionere vraćala u svet rada na privremene i povremene poslove vredne do 600 evra. Dok je nemačka ekonomija godinama gladna radne snage, u Hravtskoj je učincima krize izbrisano više od pola miliona radnih mesta, a broj penzionera je sa 656.000 skočio na 1,2 miliona.
Broj onih koji uplaćuju penzijske doprinose pao je na trenutnih 1,5 miliona s oko dva miliona ljudi u 1990. Još 1990. godine jedan pensioner bio je "pokriven" s tri osiguranika, danas sa svega 1,24 osiguranika. Jasno je da je za to zaslužno prevremeno penzionisanje, čime se kupovao socijalni mir, kao i kriza u kojoj su na listi za otkaze uvek prvi oni koji imaju uslov za penziju.
Pre više od tri godine o povratku mlađih penzionera na tržište rada govorio je Damir Novotni, koji je njihov povratak u svet rada smatrao važnim za izbegavanje spuštanja nivoa penzija, budući da je penzijski sistem onda i danas godišnje koštao više od 36 milijardi kuna, od čega se oko 16 milijardi povlači iz budžeta i to generiše deficit. Kada smo tog ekonomistu pitali gde će raditi ti ljudi kad u Hrvatskoj nema posla ni za mlade rekao nam je da će se radna mesta stvoriti odlivom mlade radne snage u zemlje EU i da je to Evropa to već videla. Događalo se to na Islandu, u Irskoj i drugim zemljama iz kojih su mladi odlazili raditi u druge zemlje.
I činjenica je da nakon što se prema nekim računicama samo lani zemlju napustilo oko 80.000 ljudi, vidimo da je ekonomista dobro prognozirao.
Predrag Bejaković s Instituta za javne finansije smatra da je povratak penzionera u svet rada odlična ideja, ali ne zna koliko je – sprovodiva.
“Ako bi se našao motivacioni činilac da se vrate u rad bilo bi dobro. I sad postoji mogućnost za to, ali ako se razbole trošak bolovanja ide na teret poslodavcu, a to je demotivišuće poslodavcima. Bilo bi korisno da se starije osobe vrate u svet rada, oni ne moraju raditi puno radno vreme, ne moraju raditi svaki dan. Ko imalo putuje po svetu zna da stjuardese u američkim avionskim kompanijama imaju po 70 godina, da prodavačice u dućanima u Zapadnoj Evropi imaju više od 70 godina. Rad je u svakom slučaju jako dobar način socijalizacije. Ako radite u starosti velike su šanse da ćete biti zdraviji i nećete imati probleme izolovanosti, depresije i slično. Ideja mi se čini dobra, ali znajući kako smo nespretni u provođenju najboljih ideja, treba biti jako oprezan”, ističe dr Bejaković.
U Hrvatskoj čak 26 odsto svih penzionera ili njih 327.910 ima od 40 do 60 godina života, a od tog broja ih je 147.747 mlađe od 60 godina. Ili, 12 odsto svih penzionera nema ni 60 godina života. Prosečna starosna penzija onih s 40 i više godina staža je 3.450 kuna, svaki peti ima više od četiri decenije staža. Prevremena starosna penzija teži u proseku 2.356 kuna. Jasno je da bi nekim penzionerima vraćanje u svet rada bilo dobrodošlo. Dakako, ako ne bi izgubili pravo na penziju.
Ništa protiv toga da se neki od 327.910 današnjih penzionera koji imaju od 40 do 60 godina, vrate u ekonomiju, nema ni LJubo Jurčić s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu. No, mišljenja je da tu treba postaviti određene kriterijume.
“Zapošljavanje mladih penzionera je opravdano ako nema nezaposlenih obrazovanih ljudi u radnoj dobi u struci u kojoj se zapošljavaju penzioneri. Tako je otklonjena mogućnost da zapošljavanjem penzionera ostavljamo mlade nezaposlenima. Uz to, zapošljavanje penzionera mora doneti povećavanje bruto domaće proizvodnje i izvoza. To bi bili uslovi”, kaže on.
“Problem je i u tome što penzioneri koji primaju 3.000 kuna penzije neće za dodatnih hiljadu kuna ići na posao jer im je toliki trošak odlaska na posao, a u penziji u svom domu i selu, direktno ili indirektno privrede više. Nije dovoljno ponuditi veću platu od penzije za izlazak iz penzije, to će retki prihvatiti. Tu treba postaviti aranžmane, jedan je zadržati ih u penziji, druga je mogućnost da poslodavac isplaćuje bruto platu kao neto, da ne isplaćuje doprinose jer penzioneri imaju sva osiguranja”, smatra Jurčić. Pogledajte OVDE šta je Lazanski rekao o Severnoj Koreji. Izvor: Slobodna Dalmacija
