Sastavni deo ovog predloga činila je mapa sa 86 geodetskih karata u razmeri 1:25.000 na kojima je ucrtana, odnosno identifikovana granična crta.
Inače, Ugovor o državnoj granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine potpisali su na međudržavnom nivou 30. jula 1999. godine tadašnji predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Ukoliko Hrvatska nastavi aktivnosti na gradnji Pelješačkog mosta, Ministarstvo civilnih poslova BiH predložiće jednostrano proglašenje suvereniteta BiH na tom delu Jadrana na način kako su to uradile bivše jugoslovenske države, upozorio je resorni ministar Adil Osmanović. Ne isključuje se ni mogućnost pokretanja postupka pred nadležnim pravosudnim instancama, kaže resorni ministar.
Osmanović je o postojanju pravnih smetnji za gradnju Pelješačkog mosta pismom obavestio hrvatskog kolegu Olega Butkovića.
"Ukoliko vaše ministarstvo, odnosno nadležni organi i tela Republike Hrvatske nastave da obavljaju aktivnosti u pogledu izgradnje Pelješačkog mosta unilateralno, sa žaljenjem vas moram obavestiti da će Ministarstvo civilnih poslova BiH biti prinuđeno, u skladu sa svojim nadležnostima, da pokrene aktivnosti izlaska BiH iz Ugovora o državnoj granici između nas i Hrvatske", navodi se u pismu Osmanovića.
On dalje piše da će se u tom slučaju pristupiti jednostranom proglašenju suverenih prava Bosne i Hercegovine prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, putem posebnog normativnog akta, a kako su to, napominje, uradile sve bivše jugoslovenske zemlje koje izlaze na Jadransko more.
Takođe, ukazao je da u kasnijoj fazi nije isključeno i da se zaštita prava Bosne i Hercegovine na moru, prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora, zatraži pred nadležnim pravosudnim instancama, u skladu s relevantnim odredbama međunarodnog prava. Most od 375 miliona evra....
Pročitajte OVDE zašto je Ivica Dačić rekao da su Hrvati činili najveća zla na Balkanu? Čime je bio isprovociran?
Izvor: Tanjug
