Piše: Dragan Milašinović

Nisam dugo čekao. I zato sam, da citiram Vođu preslikanog iz čuvene Domanovićeve pripovetke u naše živote, „ponosan i srećan“ zbog njegovog sinoćnjeg izlaska pred kamere da nam objavi kako će farsa od njegovog „unutrašnjeg dijaloga“ ući u nekakvu „novu fazu“ u kojoj će se „institucionalizovati“ i odvijati u nekakvim „koncentričnim krugovima“.

Ponosan sam i srećan jer su, kao nikada do sada, svi mogli da vide i čuju koliko su pred kosovskom svetinjom njegove reči isprazne, njegove laži mizerne, a njegovi motivi jadni. I koliko je pred Istinom Cara Lazara kukavan scenario jednog Bebe Popovića ili Alistera Kembela, svejedno. Scenario koji možda nije sam naručio ali u njemu, kao prvi čovek, Vučić učestvuje po svojoj volji.

Sve što je rekao, ali bukvalno sve, lako se može oboriti čak i najpovršnijom analizom. Nigde se kao na temi Kosova ne vidi površnost njegovih zabluda ili dubina njegovih loših namera prema srpskom narodu. Šta god od toga da je, za Srbe i Srbiju, nije dobro ni politički danas, ni istorijski sutra. I zato je njegov odnos prema Kosmetu najbistrije ogledalo njegovih namera prema svima nama. Da krenemo  redom.

Prvo što analitički možemo primetiti jeste da Vučić, kao i predstavnici njegove Srpske liste, više ne govore o Kosovu unutar Srbije, niti o mogućnostima da Srbija, shodno Ustavu i Rezoluciji 1244, nastavi legitimnu borbu za očuvanje svoje južne pokrajine unutar srpskih granica. Umesto toga Vučić nam nudi pristup „da izgubimo ono što moramo, a da sačuvamo ono što možemo”, pri čemu nam ne definiše štaje to “šta moramo da izgubimo”, niti “šta to možemo da sačuvamo”. A mora biti da on zna šta je i jedno i drugo, jer inače ne bi govorio o tome u tom tonu. A ako već zna šta “moramo” o čemu mi onda treba da vodimo taj “dijalog”?!

Da bi “unutrašnji dijalog” mogao biti vođen posebno je važno da znamo i zašto “moramo” to što “moramo” i kako “možemo” to što “možemo”?! Odnosno, šta će biti ako nećemo to što on kaže da “moramo”, ili želimo više od onoga što on tvrdi da “možemo”?! Kao predsednik države i kao neko ko iznosi tezu o “moramo (izgubiti)” i “možemo (sačuvati)” trebalo bi to da nam saopšti, ako je ideja o “dijalogu” iskrena, a ne samo završna faza velike političke prevare započete “Briselskim procesom”. On to ne čini. 

Ali, ne može ni da sakrije! Iz Vučićevog nastupa, kao i nastupa izdajničke Srpske liste, jasno je da on pod onim što smatra da “moramo izgubiti” podrazumeva državni suverenitet nad Kosmetom, a pod onim što misli da “možemo sačuvati” podrazumeva nekakav bolji status za Srbe na Kosmetu, potpuno nedefinisan, koji će grupi neodgovornih pojedinaca, koje je on birao i koji su se uglavili u Haredinajevu vladu i Tačijeve institucije doneti sve, a mučenicima koji žive u enklavama ništa.

Pri tome, kao najviši domet takvog pristupa, javnosti se potura skoro formiranje ZSO, koja će biti samo surugat one Zajednice o kojoj su nam pre četri godine pričali Vulin, Drecun i sam Vučić lično. I Dačić, da ga ne zaboravimo u priči o izdaji. To je još jedan vid klasične manipulacije, jer bi Vučić, kao nosilac Briselskog procesa, morao snositi punu političku odgovornost zbog čega ta ZSO nije formirana već četri godine, a Srbija je dala tolike ustupke! Zašto već tri godine pregovara i ustupa a Šiptari odbijaju da formiraju ZSO? Da li je bilo neophodno srpskim glasovima dovoditi na vlast zločinca da bi se ostvarila šiptarska briselska obaveza? I zašto “specijalne veze” ZSO i Srbije više niko i ne pominje?! Da je Vučiću zaista stalo do kvaliteta života ljudi na Kosmetu, to bi moralo pisati u Briselskom sporazumu, kao što nas je svojevremeno lagao da piše.

Dalje, ono bitno što se Vučiću omaklo jeste izjava “da politički program pokreta Samoopredeljenje zahteva izmenu ustava sa ciljem odbacivanja Ahtisarijevog plana”, koja potvrđuje ono što ovaj autor govori i piše već godinama. Tadić je započeo, a Vučić nastavio sprovođenje tzv. Ahtisarijevog plana, koji je Srbija zvanično odbacila Skupštinskom rezolucijom iz februara 2007. godine, a nešto kasnije je uz Veto Rusije taj plan odbačen i u SB OUN. Za Srbiju, taj plan je bio neprihvatljiv jer predviđa da na kraju “procesa nadgledane nezavisnosti” Srbija prizna nezavisnost Kosova kao države. Na osnovu tog plana Kosovo je i samo-proglasilo svoju “nezavisnost”.

Da ne bi bilo zabune, Aleksandar Vulin, tadašnji Vučićev ministar bez portfelja zadužen za Kosovo, izjavio je krajem marta 2014. kako je za Srbiju „neprihvatljiv Ahtisarijev plan“, navodeći da ništa što je tamo ponuđeno ne može da se prihvati.

Sada, slušamo Vučića koji brine o očuvanju Ahtisarijevog plana, pri čemu očigledno namerno obmanjuje građane dovodeći u vezu taj plan za Kurtijevim zalaganjem za “izbacivanje stranaca”, pri tome javnosti postavljajući retoričko pitanje “ko bi štitio Srbe ako odu Kfor, Unmik i Euleks?”. Srpski predsednik, verovatno namerno, prenebregava činjenicu da su KFOR i UNMIK misije Ujedinjenih nacija, i da je njihovo prisustvo na Kosovu saglasno Rezoluciji 1244, koja nema veze sa Ahtisarijevim planom, niti “Kosovskim ustavom”, pa da niko i ne može da ih izbaci bez odgovarajućih odluka SB OUN.

Da stvar bude najgora po Srbe sa Kosmeta, Vučić i ne pominje da Ahtisarijev plan Srbima daje pravo na srpski kao na drugi službeni jezik i specijalne veze srpskih enklava sa maticom. Dakle, Dačić i on su u Briselskom procesu, prihvatili sve što Ahtisarijev plan traži, a nisu uzeli ono što im on nudi! I sada Vučić priča o “unutrašnjem dijalogu” da bi dao ono što je preostalo, ali i ne pomišlja da traži ono što se može? Ili to čuva za finale, da se predstavi kako je sačuvao “ono što se može”! A Rasim LJajić pristaje i na jedno i na drugo. Zukorlić i Jelena Milić, bogami samo na prvo, da se da. A njihov glas u tom “unutrašnjem dijalogu” vredeće kao i glas SPC…

A, onda, dolazimo do Vučićevog smešnog pokušaja da istovremeno podrži glasanje Srpske liste za Haradinaja i da se ogradi od njega. Bljak. U toj nameri on je prvo istakao da nije uticao na odluku da li će oni (Srpska lista) ući u vladu ili ne, a odmah zatim dodao:

“Kao predsednik Srbije, kažem da podržavam njihov ulazak u Haradinajevu vladu. I to kažem čiste savesti…” Još jednom, bljak!

A onda se potrudio i da nam izloži zašto je zločinac, po njemu, najbolja opcija:

“Naime, postojale su tri opcije posle izbora. Prvu, da podrže novu vladu svežih snaga Aljbina Kurtija i Pokreta za Samoopredeljenje kojima je cilj ujedinjenje Kosova i Albanije u Veliku Albaniju” … “Isto tako”, dodao je, Samoopredeljenje se zalaže i za kosovsku vojsku. Da li je Srpska lista trebalo da podrži stvaranje Velike Albanije?”

Kakav demagog, ha? Zar se Haradinaj ne zalaže za Veliku Albaniju i kosovsku vojsku, gospodine predsedniče?! Znate li zašta se uopšte zalaže “ratna koalicija”, čiji je Haradinaj bio kandidat? Ako ste, zbog prezauzetosti, propustili da pratite Haradinajevu predizbornu kampanju ili njuzpejperse iz regiona, evo ja ću vam reći da je “Vojska Kosova”, uz saglasnost i učešće kosovskih Srba, jedno od najvažnijih Haredinajevih predizbornih obećanja! A reći ću Vam, da je i njen nukleus već formiran i da u njemu već neki Srbi primaju platu i imaju činove, iako zvanično još ne postoje.

Druga opcija, kako je naglasio predsednik, bila je da Srpska lista ne podrži nikog.

„A kakav bi to izbor bio  –  pita se on i sam odgovara – Nikakav, jer bi se održali novi izbori na kojima bi Srpska lista imala manje glasova, a Kurti i Haradinaj više.“

Ovde se, dabome, postavlja pitanje kako Vučić zna da bi na novim izborima Srpska lista dobila manje, a Kurti i Haradinaj više? Pri tome njegov odgovor sugeriše da bi na novim izborima glasovi Srpske liste otišli Haradinaju ili Kurtiju. Opet jeftin pokušaj obmane srpske javnosti. Broj zastupljenosti Srba u tzv. “kosovskom parlamentu” je garantovan, ili ograničen, kako hoćete, na 10 i tu nema pomeranja. Koliko god glasova da dobiju Srbi imaju deset predstavnika. Tačno je da bi Srpska lista na novim izborima dobila manje, jer je jasno da je žestoko prevarila svoje birače, ali bi druge srpske stranke dobile više, a Srbi bi bili na istom. 

Zašto, onda, predsednik svih Srba brine kako će na izborima proći jedna srpska politička opcija na Kosmetu? Zato što ju je on instalirao da sprovodi njegove naloge! Prosto! I zato je on odgovoran za njihove postupke. 

Dakle, u eventualnim novim izborima na Kosmetu Srbi ne bi ništa izgubili! Oni, u odnosu na zločinca (koji ih je ubijao, mučio, silovao i pljačkao), kao premijera i nemaju šta više da izgube. Izgubila bi izdajnička Srpska lista i to bi bilo svakako dobro. 

Treća opcija, po Vučiću najbolja, bila je glasanje za zločinca Haradinaja. „Ništa dobro ne mislimo o njemu. Ima takvih još koji su lideri, ali nas niko ne pita kada se glasa”, poručio je demagoški predsednik Srbije.

I misli da je to dovoljno da nas ubedi. Neka samo misli …

Novu kolumnu Aleksandra Pavića: "Vučić je zabrazdio u nezapamćenu izdaju" pročitejte OVDE.

Izvor: Fond strateške kulture