Kako piše Zigun DŽu, profesor političkih nauka na Univerzitetu Baknel, za list "Nešnal interest", nedavni događaji u Vašingtonu navode na pitanje da li pojedinci u američkoj vladi aktivno rade na provokaciji sukoba sa Kinom. Kao primer, list navodi "Tajvanski putni akt" usvojen 9. januara, koji ukazuje da vlada SAD želi da ohrabri posete sa zvaničnicima Tajvana "na svim nivoima", uključujući zvaničnike Stejt departmenta i Ministarstva odbrane. Ako Senat usvoji taj akt, a Tramp ga potpiše, odnosi sa Kinom bi postali vrlo loši.
Tajvan nije jedini problem kojim SAD nerviraju Kinu, navodi američki list. Trampova administracija, koja kritikuje nefer trgovinske odnose sa Pekingom, nikada nije spomenula da američko tržište nije potpuno otvoreno za robu iz Kine.
Pre nego je preuzeo funkciju, Tramp se sa najbogatijim kinezom DŽekom Maom dogovorio da mu pomogne da izgradi poslove u Americi. Ipak, Ma je morao da povuče ponudu da kupi kompaniju za tranfer novca ovog meseca jer su članovi Kongresa izrazili zabrinutost da kineska vlada ima 15 odsto učešća u kompaniji najbogatijeg Kineza. Iako je to porekao, dogovor je propao. I druge kineske kompanije nisu prošle na američko tržište.
Razlog za brigu je i nova Nacionalna strategija bezbednosti, koja je okarakterisala Kinu i Rusiju kao najveće pretnje po Ameriku, i tako prvi put nakon 11. septembra istisnuli terorizam sa prvog mesta. Ukazuje se i na kinesku agresivnost u Južnom kineskom moru.
U Vašingtonskim krugovima ranije su postojale dve struje koje su imale svoje ideje kako prići Kini, oni koji su propagirali prijateljske odnose i oni koji su se zalagali za čvrst stav, sankcije i vojne sukobe. Kako navodi "Nešnal interest", danas je ova druga prevagnula, dok prve gotovo da nema u javnosti.
Kako navodi autor, postoji velika potreba da se vrati pragmatičnom pristupu prema Kini, zasnovanom na obostranim interesima.
- Uspon Si Đinpinga i Kine sigurno je izazov za SAD, ali da li je guranje prsta u oko Pekingu po pitanjima Tajvana i trgovine najbolji način? Manjak javne rasprave o Kini mogao bi da dovede do kratkovidih odluka koje bi povredile američke interese na duže staze - navodi autor.
Uprkos turbulencijama, Tramp i Đinping su razgovarali telefonom prošle nedelje i rekli da su i dalje posvećeni održavanju odnosa i dijalogu, ali je pitanje da li je dogovor dva predsednika dovoljan za dobre bilateralne odnose. I to ne bilo kakve, već najvažnije odnose, jer su ulozi previše visoki za obe zemlje kao i međunarodnu zajednicu.
Pročitajte OVDE šta američki Srbi zahtevaju od Trampa?
Izvor: Nešnal interest
