Međutim, ono što je poznato, jeste da je ovo "rak rana" i veoma često kamen spoticanja za srpsko-američke, ali i srpsko-ruske odnose i, šta god da Srbija odluči da uradi u ovom slučaju, nekoj od dve velike sile ta odluka se neće dopasti.
Poznat je i stav ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnologije Nenada Popovića, koji je pre nekoliko dana, za sada jedini, izneo jasan stav da osoblju centra treba dodeliti diplomatski status.
Osim njega, može se naslutiti i stav ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je na obeležavanju petogodišnjice rada Centra rekao da ovakvu odluku treba da "donesu vlade Srbije i Rusije", uz opasku da je osoblje tog centra od posebnog značaja za Srbiju.
Za razliku od njih, stav Vlade Srbije nije poznat, osim što je premijerka Srbije Ana Brnabić rekla da uskoro očekuje rešenje za Srpsko-ruski humanitarni centar. To je bilo pre šest meseci.
Rešavanje statusa Centra zatražio je pre izvesnog vremena ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, a očekivalo se i da će to biti jedna od tema decembarskog susreta srpskog i ruskog predsednika Aleksandra Vučić i Putina u Moskvi, ali javnost nije saznala da li se i šta konkretno o tome pričalo.
Kako god da se postavi prema ovom problemu, Srbija bi mogla da dobije "packe" ili jedne ili druge strane.
Ako Srbija kaže "ne" Rusiji, moguće bi bilo očekivati zahlađenje odnosa, što bi moglo da ima posledice na eventualno ekonomsku saradnju. Takođe, moglo bi da dođe i do slabljenja podrške u, recimo, spoljno-političkim aktivnostima.
Međutim, malo je verovatno očekivati da bi ovo bio razlog da Rusija promeni stav po pitanju Kosova, manje zbog Srbije, a više zbog toga što njima zbog, recimo, Krima ide u prilog da se protive kosovskoj nezavisnosti.
Kraj evropskog puta?!
Davanje imuniteta zaposlenima u Centru moglo bi da se posmatra i kao pitanje procene vojne neutralnosti i sklonosti Srbije zapadnim vrednostima.
Ako bi, ipak Srbija dala "zeleno svetlo" Centru i tako udovoljila ruskoj strani, stvari bi mogle da postanu ozbiljnije, tim pre što je Srbija, kako stalno ističe državni vrh, čvrsto opredeljena za članstvo u EU, i da oko toga nema kompromisa.
Takva odluka bi mogla da uspori evrointegracije Srbije, jer ni EU ne gleda blagonaklono na Centar u Nišu.
Tako bi, ilustracije radi, moglo da se desi da se nikada ne zatvori poglavlje o spoljnoj politici i bezbednosti, a Srbija ostane na "stend baju" godinama.
S obzirom na partnerske odnose EU i SAD, gotovo je izvesno očekivati da bi po ovom pitanju mogle da imaju identične stavove. Zato bi zahlađenja odnosa, usporavanja evrointegracija, odugovlačenja sa pregovorima, razne vrste pritisaka i zatezanja bile veoma verovatan scenario.
Šta je namena Centra
Dok EU i SAD tvrde da je namera Rusa da u Srbiji podignu vojnu bazu, jer im u suprotnom ne treba imunitet, od ruskih zvaničnika se moglo čuti da Centar bez imuniteta ne može normalno da se razvija, a bilo je i najava o njegovom mogućem raspuštanju.
Diplomatski pasoš potvrda je da njegov vlasnik uživa zaštitu od bilo koje vrste krivičnog gonjenja u zemlji domaćina. Ako je reč o objektu koji uživa diplomatski status, nijedan državni organ ne može da uđe u njega bez saglasnosti onoga ko je u njemu "glavni". Takođe, nepovrediva je i dokumentacija i prepiske.
Uživaoci diplomatskog imuniteta su oslobođeni plaćanja poreza, carina, PDV-a, a imaju mogućnost i da uvoze opremu i ugovaraju nabavku robe, usluge i građevinske radove. Jedini namet koji imaju, odnosno ono što su dužni da plate, jesu komunalne usluge.
Diplomatski status u Srbiji imaju sve ambasade i njihovo osoblje, Misija EU, predstavnici UN i njegovih agencija, Unicefa, UNDP-a i druge međunarodne organizacije.
Takođe, takav status u Srbiji uživaju i predstavnici Međunarodnog crvenog krsta, a imunitet ima i oficir za vezu Agencije EU za evropsku i obalsku stražu (Fronteks). Diplomatski imunitet imaju i vojnici NATO u Srbiji. SPS na beogradske izbore izlazi ili samostalno ili na zajedničkoj listi sa SNS. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
