I time se „svet okrenuo naglavačke“, komentariše briselski portal „Evraktiv“, jer je ovaj dogovor protiv Amerike ujedinio i Iran i Evropsku uniju i Rusiju i Kinu.
Special Purpose Vehicle, kako na engleskom glasi naziv ovog finansijskog sredstva za specijalne namene, trebalo bi da stvori uslove da ostatak sveta nastavi da kupuje iransku naftu i kada, kroz nešto više od mesec dana, na snagu stupe one američke sankcije Iranu kojima je cilj da upravo to spreče, s idejom da će ekonomski kolaps, koji bi usledio zbog novog embarga na prodaju iranske nafte koji će otpočeti u novembru, izazvati promenu režima u Teheranu kakva se priželjkuje u Vašingtonu.
Zbog čega je Evropska unija odlučila da se, zbog Irana, od svog tradicionalnog saveznika okrene svojim tradicionalnim suparnicima? Kako će razočarana Amerika reagovati na stvaranje finansijskog mehanizma koji treba da suzbije njene mogućnosti finansijske i političke kontrole ostatka sveta?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili ekonomista Borislav Borović i stručnjak za Bliski istok s Fakulteta bezbednosti Vladimir Ajzenhamer.
Podsećajući da je promena režima u Teheranu cilj većine američkih administracija još od islamske revolucije u Iranu, Vladimir Ajzenhamer kaže da je „dolaskom Donalda Trampa na vlast u SAD taj stav samo dodatno učvršćen tako što su politički pritisci nadograđeni agresivnim ekonomskim iznurivanjem Irana. Međutim, kako sada vidimo sa formiranjem ove antitrampovske kvinte, to se Americi vraća kao bumerang jer brojni koji nezadovoljni — a to nije samo Iran već i njegovi novopečeni partneri iz Evropske unije, kao i Rusija i Kina — koriste to isto oružje i uzvraćaju istom merom, dakle, na ekonomskom planu“.
Borislav Borović ukazuje na to da su „ekonomske sankcije SAD već uspele da uzdrmaju Iran — iranski rijal je od početka godine devalvirao 75 odsto — a štetu je pretrpela i Evropska unija, koja je pre nekoliko meseci aktivirala takozvani ’statut blokiranja‘ koji je trebalo da spreči odlazak evropskih kompanija iz Irana usled američkih sankcija, ali to nije dalo rezultata“.
Zbog toga, objašnjava Borović, „Evropska unija sada sa Velikom Britanijom, Rusijom i Kinom pokušava da uspostavi novi kanal plaćanja, nezavisan od SVIFT-a, međunarodnog sistema finansijskih transakcija koji se iskazao kao finansijsko i političko oruđe Vašingtona zahvaljujući upotrebi američkog dolara u transakcijama. Najavljeni specijalni finansijski mehanizam, sličan SVIFT-u ali nezavisan od njega, mogao bi tu situaciju da izmeni, ali pitanje je da li će velike evropske kompanije i banke pristati na to.
Ključno je pitanje da li će biti volje da se ignoriše Vašington, a sredstvo za to postoji — Kina je 2015. godine već razvila sličnu platformu, CIPS, koja se koristi za plaćanje u juanima, i nešto slično bi sada moglo da se pokrene, s tim što se ne bi koristili samo juani već i evri i britanska funta“.
Kada su 2012. godine Iranu uvedene najoštrije dotadašnje sankcije i ova zemlja bila isključena iz SVIFT-a, iranski BDP se sa oko 600 milijardi dolara survao do 385 milijardi 2015. godine. Potom je počeo da raste i došao je do 440 milijardi prošle godine, međutim, postavlja se pitanje i ekonomskih i političkih posledica ukoliko najnovije američke sankcije budu dale rezultat kakav se priželjkuje u Vašingtonu.
„Ako ovakvi alternativni aranžmani ne budu uspeli, i ako se zbog toga ekonomske nedaće u Iranu budu produbile, političke posledice teško da će moći da budu izbegnute“, ocenjuje Vladimir Ajzenhamer. „U suprotnom pak, a vidimo da Iran uspeva da pronađe partnere čak i na Zapadu koji su spremni da se ogluše o volju Vašingtona dok Rusija i Kina to čine već dugo, moguće je napraviti koliko-toliko monolitan ekonomski i politički blok koji će pružiti otpor administraciji u Vašingtonu“.
A možda uopšte i nije reč (samo) o Iranu, nego je igra mnogo ozbiljnija. Leonid Beršidski na portalu „Blumberg“, naime, komentariše da „na kraju, uopšte ni nije reč o Iranu“, već da ta zemlja samo „predstavlja zgodan izgovor“ za „potkopavanje globalne dominacije dolara“. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, podseća Beršidski, nedavno je pozvao na jačanje međunarodne uloge evra i na otklon od tradicionalne uloge dolara u međunarodnoj trgovini. „Kina i Rusija već dugo to žele, ali samo s Evropom, koja ima drugu najveću rezervnu valutu na svetu, imaju šansu da izazovu američku dominaciju“.
„Saglasan sam sa ovom ocenom. Odavno je postalo jasno da je upravo dolar glavno oružje Sjedinjenih Američkih Država, zahvaljujući kome je i uspostavljen nepravedan sistem koji omogućava nerealnu ekonomsku a sa njom i političku dominaciju SAD“, komentariše Borislav Borović i ukazuje na to da su donedavno rat dobijali svi koji su pokušali da naftu prodaju u evrima umesto u dolarima — o tome rečito govore primeri Libije i Iraka, Venecuele… „Ali sada se situacija očigledno promenila, pa je tako i došlo do stvaranja ove koalicije. Evropa je već jako puno izgubila zbog sankcija Rusiji, ona se pokazuje kao velika žrtva američke politike, i jednostavno je prinuđena da reaguje. A time dolar polako počinje da gubi ulogu dominantne valute“.
Pritom, ukazuje u zaključku Vladimir Ajzenhamer, Evropa za ove svoje poteze ima i dodatni motiv, koji je egzistencijalne prirode: „Ne okreće se Evropa od Amerike samo zbog ekonomskih razloga. Tu je i pitanje bezbednosti. Evropa je, naime, suočena s neprekidnim migrantskim talasom s Bliskog istoka, i jednostavno ne može da dozvoli još jedan veliki konflikt na tom prostoru, te joj je i zato neophodno da kriza oko Irana ne eskalira. I to je još jedan veoma bitan razlog što se Nemačka, Francuska i Velika Britanija ponašaju upravo na ovakav način“.
Pročitajte OVDE ko kaže da je operacija Rusije u Siriji je najefektnija lokalna vojna operacija u istoriji!
