- Muzičke ideje uvek dolaze proviđenjem. To je direktni kontakt s kosmosom ili sa Bogom. Ideja za simfonijsku poemu “Za život i mir” rodila se na moru pored Španije. Ukazivala mi se baš Putinova slika i bitka za mirno stanje u svetskoj geopolitičkoj situaciji…
Ovako, u razgovoru za “Novosti”, o svom novom delu govori kompozitor i akademik Ivan Jevtić, koji živi na relaciji Francuska - Srbija. U opusu koji broji oko stotinu kompozicija, nalaze se i dela posvećena Kosovu i Metohiji (“Zadužbine Kosova” iz 1989) ili srpskom progonu iz Hrvatske (“Izgon” iz 2000). Najnovije delo traje šesnaest minuta. Premijerno ga je prošle srede u “Kolarcu” izveo Simfonijski orkestar RTS, a posvećeno je “Rusiji, večnoj i V. V. Putinu”.
- Predsednik Rusije je uspeo na napravi mir u svojoj zemlji. Pa ipak, zapadni svet u Putinu vidi diktatora. Međutim, to nije tačno. Putin je stvaranjem mira u svojoj zemlji obezbedio i svetski mir. Stabilan mir može postojati samo u uslovima kada postoje bar dve supersile. Trenutno ih ima i više, jer tu je i Kina, a to je dobar balans sa Zapadom. Za to se trebalo izboriti – kaže Jevtić.
Kompozitor objašnjava da je forma dela sama ukazivala na ruskog predsednika:
- Muzika se odnosi na jedan decidirani i čvrst korak nekoga u svetu koji zna šta radi i šta hoće. Sam početak najavljuje taj oštar korak, doslednost ideji da se nešto ostvari. Ideje streme ka visinama, dok se u dubini čuju ratnički doboši. Plohe mira oslikavaju solo fagot i solo oboa. Srpski motivi mogu se primetiti u linijama dubokih limenih duvača. Mešaju se naš metar i ruska melodika.
Promišljenom upotrebom udaraljki stvaraju se slike grmljavine, treska, pucanja topova, ali ih prekida bič, odnosno frusta. Preplitanje prepoznatljivih ruskih motiva, čiji “nezavršeni odlomci čine sliku pobede”, otkrivaju samo jednu kompozitorovu želju:
- Mislim da sam sasvim uspeo da ostvarim ono što sam muzički želeo, i sada bih samo voleo da se to delo svira i u Rusiji – zaključuje Jevtić.
Izvor: Večernje Novosti
