On je podsetio da su nakon završetka Hladnog rata zapadne zemlje odbacile predlog Rusije o zajedničkom radu na formiranju arhitekture jednake i nedeljive bezbednosti u evroatlantskom području.

„Umesto toga, oni su izabrali bezizlazan način širenja geopolitičkog prostora pod njihovom kontrolom, stvarajući nove linije podele na evropskom kontinentu“, istakao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, jedan od ishoda antiruske politike Zapada bio je „falsifikovani oružani puč u Kijevu u februaru 2014. godine, podržan od strane Vašingtona i brojnih evropskih zemalja“.

„Stiče se utisak da lekcije ukrajinske tragedije na Zapadu nisu naučene. Danas se preduzimaju uporni pokušaji da se Balkan pretvori u još jedno vojno uporište protiv Rusije“, izjavio je Lavrov.

On je dodao da se na Beograd vrši ozbiljan pritisak sa ciljem da se smanji obostrano korisna saradnja sa Moskvom.  

„Srpska braća mu se smelo protive. Moskva visoko ceni samostalnu viševektorsku spoljnopolitičku politiku Srbije koja odgovara ključnim interesima vašeg naroda“, uveren je Lavrov.

Moskva je spremna da razmotri sve varijante rešavanja situacije na Kosovu koje bi bile prihvatljive za Beograd, dodao je on.

„Naš stav o Kosovu je dobro poznat, on se oslanja na međunarodno pravo, pre svega na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Neprestano pružamo srpskim prijateljima sveobuhvatnu pomoć u naporima usmerenim na podržavanje legitimnih interesa Srbije, i bilateralno i u međunarodnim organizacijama. Ukoliko Beograd bude smatrao da je za Srbiju prihvatljiva neka druga varijanta rešenja, bićemo spremni da to konstruktivno razmotrimo“, istakao je ministar, odgovarajući na pitanje da li je Moskva spremna da podrži predlog Beograda o rešavanju situacije na Kosovom razgraničenjem Srba i Albanaca. Prema njegovim rečima, neprimereno je spekulisati o mogućem sadržaju određenih opcija.

„Naši srpski prijatelji u Rusiji imaju najdoslednijeg i najiskrenijeg saveznika u procesu rešavanja kosovskog problema. Uveren sam da je glavna pomoć sa naše strane podrška stavu Beograda na međunarodnoj sceni, koji se zasniva na potrebi realizacije Rezolucije 1244. Ovu politiku sprovodimo i u sistemu UN, Savetu bezbednosti, i u mnogim drugim strukturama, uključujući i Unesko, Interpol i Svetsku carinsku organizaciju“, objasnio je ruski ministar. On je dodao da će ruska strana „tako postupati i ubuduće“.

Sastanak predsednika Rusije i Srbije

Komentarišući predstojeći sastanak predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, Lavrov je naveo da će tada biti razmatran širok krug pitanja.

„Postoji mnogo tema o kojima bi naši lideri mogli da razgovaraju“, rekao je on i podsetio da su se dvojica lidera poslednji put sastali u Moskvi 2. oktobra, odnosno da je ovaj dijalog redovan.

„NJegov program je tradicionalno prilično sadržajan. Odnosi između dve zemlje dostigli su novi nivo strateškog partnerstva, što je zabeleženo u odgovarajućoj deklaraciji o strateškom partnerstvu koju su potpisali predsednici Rusije i Srbije u maju 2013. godine u Sočiju“, objasnio je Lavrov.

„Naše istinski bratski narode ujedinjuju zajednički kulturni i duhovni koreni, iskrena osećanja prijateljstva i uzajamne simpatije. Od posebnog značaja je bliskost sestrinskih ruske i srpske pravoslavne crkve“, naglasio je Lavrov. 

O rešavanju problema u Bosni

Međunarodna zajednica treba da pomogne stranama u Bosni i Hercegovini u pronalaženju rešenja za problematična pitanja, izjavio je Lavrov.

Prema Ustavu BiH se sastoji od dva entiteta: muslimansko-hrvatske Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, kao i Distrikta Brčko. U sistemu državne uprave proporcionalno su zastupljena tri glavna naroda: Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Pritom, zapravo, zemljom se upravlja preko visokog predstavnika međunarodne zajednice kojeg imenuje upravni odbor Saveta za implementaciju mirovnog sporazuma nakon odobrenja Saveta bezbednosti UN.

„Ubeđeni smo da je neophodno da odgovornost za sve što se dešava u zemlji bude potpuno preneta na bosanskohercegovačke organe vlasti u skladu sa njihovim nadležnostima. Došlo je vreme da se uklone elementi spoljnog protektorata, odnosno Kancelarije visokog predstavnika u BiH, koja je postala samo rudiment. Uloga međunarodne zajednice treba da se svodi na pružanje pomoći bosanskim stranama u širenju okvira zajedničkih interesa, traženju sopstvenih načina kompromisnog rešavanja problema, uključujući reformu pravosudnog sistema, izmeštanje stranih stručnjaka iz Ustavnog suda ove zemlje. Koliko znamo, izabrani srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik se takođe aktivno zalaže za to“, konstatovao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Rusija, kao i srpsko rukovodstvo, a i Milorad Dodik, među najdoslednijim su zaštitnicima Dejtonskog sporazuma kojim se potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

„Zajedno se zalažemo za ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda, konstitutivni status i široke nadležnosti oba entiteta, kako Republike Srpske tako i Federacije Bosne i Hercegovine“, zaključio je ministar spoljnih poslova Rusije. 

Kako izgleda ratna mapa Sirije nakon 8 godina od zapadne intervencije pogledajte OVDE.

Izvor: Srpski telegraf