Vrlo otvoreno govoreći o ratu u Jugoslaviji, Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, svojim iskustvima i strahovima, Goran Bregović kaže da mu je i dalje najveći strah – siromaštvo.
- Strah od siromaštva je jedan od najdubljih strahova. Ja sam ga osetio u toku rata i nekako imam osećaj da me taj strah prati čitavog života. Jednom kad se dogodi rat, sve ono što važi danas može sutra da nestane. Jedino imanje koje imamo je znanje, sve ostalo možemo izgubiti u jednom danu. To je bilo u mom slučaju s početka rata u Jugoslaviji…
Bregović se osvrnuo i na ''zlatne dane'' Bijelog dugmeta u Jugoslaviji, prisetio se vrtoglavog uspeha rokenrola u to vreme, ali i svog kompleksnog odnosa sa roditeljima.
- U vreme “Bijelog dugmeta” rokenrol je bio više religija nego muzika. To više nije ni u svetu. Muzika ide u pravcu Marksove ideje kraja umetnosti i svako ko ima jedan telefon danas može da snimi pesmu. Neke zvezde koje su zvezde ove nedelje već sledeće nedelje su zaboravljene..
-Roditelji nisu bili nešto fascinirani mojim uspehom. Majka je možda malo shvatala kad je bila bolesna da je to nešto što se može upotrebiti. Bila je u bolnici, imala je leukemiju, ležala je sa sedam žena u bolničkoj sobi i videla je kad donosim svima njima ćevape da nešto znači to što sam Goran Bregović. Otac nije imao nikakvu referencu prema onome što radim. Bio je samo na jednom mom koncertu u Splitu i negde iz zadnjeg reda došao je i rekao mi: ''Dobro je ovo''. To je sve što sam čuo od njega – rekao je Bregović, prisećajući se strašne situacije kada su mu, dok je bio na straži u JNA, javili da mu je majka umrla:
- Ceo taj vojni rok u Nišu bio mi je nesretan. Na kraju mi je i majka umrla. Onda ta ploča koju sam napravio, od deset napisanih pesama devet sam bacio, ostala je samo ta pesma... Previše je to bio depresivan materijal da bih ga objavio. Imao sam osećaj da je vojska period kada stižu samo loše vesti…
Izvor: Nedeljnik
