Piše: Miodrag Milikić
Na desetine kilometara ručno iskopanih tunela sa skladištima municije, bolnicama i štabovima se nalazi u ratnim zonama širom sveta. Neki su toliko duboki da mogu da izdrže direktne udarce snažnih avionskih bombi.
Napad na tunele
Početkom decembra Izraelci su najavili početak operacije Severni štit. NJegov cilj je ukidanje široke mreže podzemnih prekograničnih prolaza koje su iskopali članovi libanskog pokreta Hezbolah. Izraelska vojska tvrdi da se prekogranični tuneli koriste za tajni transfer militanata i oružja. Tuneli vode na teritoriju jevrejske države na udaljenosti od nekoliko desetina metara do nekoliko kilometara.
Prema rečima bivšeg izraelskog ministra odbrane Avigdora Libermana, nove tehnološke mogućnosti izraelske vojske omogućavaju da se u narednim mesecima stane na kraj pretnjama iz tunela, a te tehnologije neće popustiti pred raketnim odbrambenim sistemom '’Gvozdena kupola'’.
Izrael je 2014. godine već sproveo vojnu kampanju “Neuništiva stena” u pojasu Gaze, čiji je cilj, između ostalog, bio i uništenje infrastrukture pokreta Hamas. Tada je uništeno oko tri desetine tunela te grupe, iskopanih za prikriveno kretanje i operacije u pograničnim oblastima enklave. Pod izgovorom eliminacije tunela, Izrael je odlučio da pokrene kopnenu operaciju i napadne Pojas Gaze. Za skoro dva meseca bombardovanja, raketnih napada i oružanih sukoba, ubijeno je 2,1 hiljada Palestinaca i više od sedamdeset Izraelaca.
Podzemni tuneli smatraju se najopasnijim oružjem militanata u pojasu Gaze. Ali to nije samo način da se ratuje. Palestinci su uspeli da izgrade dobro utvrđene prolaze s električnim osvetljenjem koje povezuje pojas Gaze s Egiptom. Kroz njih su se kretali ljudi i razna roba, kao što su hrana, gorivo, građevinski materijali. Pod zemljom su prevozili životinje i automobile. Čak je nastao i poseban termin - "tunelska privreda".
Pećinski ratovi
Taktiku "tunelskih ratova" široko koriste teroristi protiv vladinih snaga u Siriji. Vojska redovno otkriva i likvidira katakombe, koje su militanti koristili kao sklonište od aviona, krećući se između područja i naselja. Iz tunela, naoružani napadači otvaraju vatru na vojne jedinice i skrivaju se pod zemljom, ne čekajući kontranapad. Ruski centar za pomirenje zaraćenih strana je u više navrata saopštio da se takvi objekti opremiti skladišta i podzemne radionice koriste za proizvodnju oružja i eksploziva, medicinskih kompleksa, i imaju ćelije za taoce. Neki podzemni prolazi se grade tako temeljno da se u njima kreću automobili.
Glavna stvar je pronaći ulaz, koji je obično zamaskiran unutar neke zgrade. Prema rečima sirijske vojske, podzemni rat je veoma efikasan i militanti ne prestaju da kopaju, uprkos periodičnim blokadama i kolapsima. Većina podzemnih prolaza iskopana je ručno, ali su u izgradnji nekih od njih korišćene improvizovane mašine za zemljane radove. Celi podzemni gradovi bili su praktično u svakom velikom naselju Sirije. Tako je dužina lavirinta u jednom od predgrađa Damaska dostigla 50 kilometara.
Bunar bez vode
Podzemni gerilci morali su se suočiti sa sovjetskim trupama u Afganistanu. Mudžahedini su često koristili tzv. kareze - svojevrsne višeslojne bušotine, kroz koje je podzemna voda tekla u naselja i na poljoprivredno zemljište. Sovjetski vojnici su brzo naučili da identifikuju takva skloništa i nisu štedeli eksplozive da bi uništili neprijatelje posejane pod zemljom. Pre bacanja granata na bunar, prema pravilima, trebalo je da se stane i pokušati da se militanti ubede da se predaju.
Vojska je takođe razvila nekoliko pametnih načina da ih potkopa. Naprimer, jednu minu su spuštali na dno prokopa, a druga je visila na izlazu. Sa njihovim istovremenim miniranjem, udarni talas je bio zaključan unutar tunela i efektivno pogodio živu silu u bočnim udubljenjima i skloništima iskopanim u zidovima.
Najveće podzemno utvrđenje avganistanskih militanata je pećinski kompleks Tora Bora na istoku zemlje. Mudžahedini su izgradili ovu moćnu pretovarnu bazu u planinama na visini od četiri kilometra. Tora Bora je sistem tunela koji se proteže do dubine od 400 metara. U njoj su bila skladišta oružja i municije, bunkeri i prostorije za stanovanje. Sovjetske trupe su nekoliko puta zauzimale kompleks, ali nakon rata teroristi su se u njega ponovo naselili.
Ovde, posebno od 2001. godine, nalazi se uporište lidera Al-Kaide Osame bin Ladena. Avganistanske snage bezbednosti potpuno su oslobodile ovu oblast od militanata tek u leto 2017. godine i sada planiraju da izgrade veliku vojnu bazu ovde. Važno je napomenuti da su u aprilu 2017., neposredno pre napada, američki avioni pokrenuli vazdušne napade protiv militanata u oblasti Tora Bora, koristeći po prvi put u borbenim uslovima svoju najmoćniju nenuklearnu bombu, GBU-43, mase 9,5 tona.
Kraljevi podzemlja
Ako se osvrnemo na istoriju gerilskih ratova dvadesetog veka, Vijetnamci bi trebalo da budu priznati kao najiskusniji u podzemnim borbama. Tokom rata sa francuskim kolonijalnim trupama, oni su naučili kako da grade ogromne inženjerske strukture pod zemljom. Kopali su, uglavnom ručno, motikama, lopatama i pletenim korpama. Tuneli su iskopani tamo gde je u zemljištu prevladavala lateritna glina. Tokom kišne sezone, ona je postajala mekana i plastična, tako da je bilo moguće uklanjati čitave slojeve u zemlji. U sušnoj sezoni glina je bila tvrda kao beton.
Nakon ulaska američkih trupa, sistem tunela je poboljšan i proširen na ogromne proporcije - podzemne katakombe bile su gotovo glavna glavobolja za američku vojnu komandu. Stotine pešadinaca poginulo je od ruku "duhova" koji su, nekoliko puta ispalivši puškom, bukvalno propali u zemlju.
Vijetnamci su u tunelima držali ne samo oružje i skladišta municije, već i bolnice, skladišta hrane, itd. Pod zemljom su se odmarali, pripremajući sabotaže protiv Amerikanaca. Postoji poznati slučaj kada su Vijetkongovci prilagodili zarobljeni američki tenk za podzemlje i uputili ga u zemlju na dubinu od 20 metara. Sistem ventilacije omogućio je Vijetnamcima da se osećaju relativno udobno i da više meseci ne izlaze na površinu.
Amerikanci su 1966. bili toliko umorni od napada podzemnih gerilaca, da su formirali posebne jedinice za borbu protiv njih. Ovi vojnici su se zvali "tunelski pacovi". NJihov glavni zadatak je bio da miniraju i potkopaju otkrivene lavirinte iznutra. Minimum naoružanja '’pacova'’ bili su: Kolt, baterijska lampa, radio stanica, a ponekad i gas maska. Nositi ozbiljnije oružje bilo je nemoguće zbog izuzetno ograničenog prostora. Ova specijalizacija se smatrala tako opasnom da su samo dobrovoljci regrutovani u tu jedinicu. Ulazi u tunele izgrađeni su tako da su samo gerilci, koji se ističu svojom vitkom građom, mogli lako prodreti kroz njih. Prosečan Jenki je imao problema sa ovim. Zbog toga su izdanci "tunelskih pacova" formirani od vitkih vojnika. Drugi kriterijum je tolerancija na stres i nedostatak klaustrofobije.
"Tunelski pacovi" su se borili sa različitim uspehom. Vijetnamci su bili spremni da se sretnu s njima, i često su borci ovih odreda upadali u najsofisticiranije zamke - gušili su se kada su gurnuli glave u uske rupe, bacali su im granate na glave, trovali ih zmijama i škorpionima, topili ih u vodu. Generalno, posao nije lak. U proseku, od stotinu pedeset Amerikanaca koji su sišli u tunele, pedeset je ostalo tamo zauvek.
Specijalne jedinice nisu uspele da unište podzemnu infrastrukturu gerilaca. Amerikanci su morali da primene dobro dokazanu metodu vazdušnih napada - bombardovanje tepihom bombi.
Kako je Tramp stavio mete na čelo svojim vojnicima, pogledajte OVDE.
Izvor: Pravda
