Fabrikovanje kriza, polemika, institucionalnih klinč situacija, postalo je zaštitni znak Trampovog boravka u Beloj kući. Odlasci generala DŽejmsa Matisa i DŽona Kelija iz Pentagona i Bele kuće, blokada budžeta za 2019. godinu zbog izgradnje zida na granici sa Meksikom, najava otkaza direktoru Federalnih rezervi zbog povećanja kamatne stope i predstojeći novi saziv Kongresa samo su predjelo duge kampanje za predsedničke izbore u 2020. godini.
Američka demokratija se razlikovala od evropske po svom kapacitetu da okupi obe stranke i njihove struje (kokuse) oko tačaka od nacionalnog interesa i temeljnih vrednosti američkog društva. Taj kapacitet je u potpunosti iskopnio za dve godine Trampovog predsednikovanja. Ako išta bude ostalo od Trampovog mandata u Beloj kući, kao njegova zaostavština, to će biti rovovi koje će Amerikanci teško zatrpati u godinama koje dolaze.
Trampova vladavina bila je izrazito konfliktna u prethodne dve godine i pored republikanske većine u oba doma Kongresa. Sa Predstavničkim domom u rukama demokrata, matematički je dokazivo da nijedna inicijativa Donalda Trampa neće proći. Istovremeno, redovi demokrata su popunjeni novim snagama izrazito „antitrampovski“ nastrojenim, tako da će već od januara pljuštati zahtevi za novim kongresnim istragama vezanim za Trampa i njegovu porodicu.
Od 3. januara, kada počinje sa radom novi saziv Kongresa, The Donalda čeka novo iskustvo: snaga američke demokratije oličena u protivtežama, striktne podele vlasti i kontrole zakonodavne vlasti nad izvršnom. U novoj knjizi profesora političkih nauka Daglasa Krinera, pod naslovom „Investigating the President“, na empirijski način se pokazuje da kongresne istrage veoma škode predsedničkim mandatima, odnosno što je više kongresnih istraga, to je šteta veća po mandat predsednika SAD.
Demokrate neće pokrenuti postupak za opoziv predsednika (impeachment) ali će lansirati seriju istraga u Kongresu koje se neće zaustaviti samo na Trampovim poreskim prijavama, već će ciljati i na otkrivanje istine kako su se Tramp i njegova familija obogatili i kako se i dalje bogate.
Kolateralna šteta Trampovih problema u SAD i budućeg rata sa Kongresom biće ceo svet. Pošto će Donaldov krug delovanja na unutrašnjem planu biti drastično redukovan, zbog kohabitacije sa demokratskim Predstavničkim domom, njegova pažnja će sve više biti usmerena na spoljnu politiku, gde američki predsednik po slovu ustava ima odrešene ruke. U Vašingtonu se više niko ne bi iznenadio ni da se probudi jednog jutra i pročita da predsednik Tramp na društvenim mrežama najavljuje početak procesa povlačenja SAD iz NATO-a i trupa iz Južne Koreje i Japana. Zato je odlazak generala DŽejmsa Matisa izuzetno loša vesta za SAD, Evropu i slobodni svet.
General Matis, zajedno sa generalima Kelijem i Mekmasterom, bio je apostrofiran u kolokvijalnim razgovorima u Vašingtonu i Briselu kao „zaštitni pojas odraslih ljudi“ koji garantuju minimum stabilnosti i odgovornosti Trampove administracije. Oni su bili neka vrsta garancije da Tramp neće dovesti Ameriku i ceo svet u opasnost. Matis je bio bukvalno jedina osoba u Trampovom timu koja je uživala podršku obeju stranaka. NJegovo imenovanje za šefa Pentagona je odobreno sa 98 od 100 glasova senatora.
O čemu su razgovarali Putin i Merkelova, pogledajte OVDE.
Izvor: Nedeljnik
