Piše: Dragoš Vučković
Ovaj slučaj, kao i niz drugih, sličnih, uključujući zabranjeni re-izvoz italijanske i poljske jabuke u Rusiju, te niza gafova tokom prošlog leta - u vezi sa isporukom u Rusiju našeg voća nedogovorenog i neodgovarajućeg kvaliteta - ponovo potvrđuju neke od naših starih problema u trgovini sa Rusijom, koje još uvek nismo uspeli da prevaziđemo. Jedan od osnovnih problema je da naši odgovarajući državni inspekcijski organi nisu učinili dovoljno na kontroli izvoza naše hrane (o kojoj se toliko priča) u Rusiju, bez obzira na silna usaglašavanja veterinarskih, fito-sanitarnih i drugih pravila sa ruskom stranom, čime smo se toliko hvalili. Samo jedna prosta uporedna analiza uvoza i izvoza sira ove naše firme, brzo bi pokazala o čemu se zapravo radi - što bi trebalo brzo da bude sankcionisano, a ne da čekamo da to otkrije ruska strana.
Ovakvim i sličnim gafovima, Srbija dezavuiše neprocenjivo vredan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, rizikuje da se on postepeno uruši, stvarajući sve veće nepoverenje ruske strane. Umesto da se ovaj Sporazum maksimalno koristi i sprovodi, posebno u situaciji kada su zapadne zemlje uvele Rusiji sankcije (čak i na sopstvenu štetu) i da iskoristimo ovu priliku i značajno povećamo izvoz naše hrane na ovo ogromno tržište.
Ovaj naš najnoviji autogol, i to dvostruki, ponovo je pokazao da je država do sada malo uradila na podsticaju zapadnim i drugim firmama, čije su zemlje obuhvaćene ruskim sankcijama, na polju njihovog investiranja u Srbiju u kooperativne poslove sa odgovarajućim srpskim firmama, upravo sa ciljem zajedničkog izvoza hrane u Rusiju - pri čemu bi taj zajednički proizvod bio većinski srpskog porekla, i kao takav prihvatljiv i regularan za rusko tržište. Pri svemu ovome bi, i ove zapadne i druge firme, bile itekako na dobiti, jer bi, ovim putem, zadržale svoje pozicije na ruskom tržištu, ali na sasvim regularan način, a ti, mogući proizvodi, napravljeni u srbiji, bili bi čak i opterećeni mnogo manjim troškovima proizvodnje. Umesto toga, stvara se klima u kojoj naše firme nesmetano realizuju zabranjeni re-eksport hrane u Rusiju i time krše razna pravila.
Šta onda znači neuvođenje sankcija Rusiji, i šta onda znači naš sporazum sa Rusijom o slobodnoj trgovini, kada su naše firme spremne, da zbog snishodljivog odnosa prema Zapadu, upropaste poziciju Srbije, koju ona ima u odnosima sa Rusijom?
Krajnje je vreme da se odgovarajuće državne institucije uozbilje u kontroli izvoza u Rusiju, kako se ne bi otežao i postojeći, svakako ohrabrujući rast izvoza hrane u Rusiju i kako se ne bi ugrozili naši zdravi izvoznici na rusko tržište, kao i oni koji tek planiraju da ugovaraju poslove sa ruskim partnerima. Jednom poljuljano poverenje među partnerima u spoljnoj trgovini se jako teško vraća, dok se ukazane prilike za značajno povećanje izvoza ne smeju olako propuštati, pogotovo kada je reč o nejakoj ekonomiji, poput naše, u kojoj je stalan rast izvoza jedan od osnovnih postulata.
Šta Dugin kaže o ustanku u Francuskoj saznajte OVDE.
