Piše: Miroslav Lazanski
Kakvi će biti odnosi na Korejskom poluostrvu posle završetka Zimske olimpijade u Južnoj Koreji? Hoće li trend pomirljivih poteza s obe strane 38. paralele biti nastavljen i od koga sve to zavisi? Da li se scenario korejskih događaja može preslikati i na Evropu?
Zimske olimpijske igre, zapravo, došle su u idealno vreme za Severnu Koreju. Pjongjang je uspešno testirao četiri atomske i dve hidrogenske bombe, isprobao je interkontinentalnu raketu „hvasong-15” dometa 13.000 km i na taj način zaokružio svoj nuklearno-raketni program. Severna Koreja je stekla status nuklearne države, a hoće li joj to priznati i Donald Tramp to ništa ne menja na stvari. Odnosno, priznale to SAD ili ne priznale, „hvasong-15” leti 13.000 km. Pjongjang za sada i nema potrebu novog testiranja interkontinentalnih projektila, kao ni potrebu novog isprobavanja atomskih i hidrogenskih bombi, tim pre što je poligon za atomske probe, na severoistoku zemlje, ozbiljno urušen usled nekoliko uzastopnih, podzemnih, nuklearnih proba. Dakle, Severna Koreja može sada da mirno čeka i osluškuje signale kako iz Seula, tako i iz Vašingtona.
Nekog brzog i spektakularnog pomirenja između Seula i Pjongjanga sigurno neće biti, pa čak ako i predsednik Južne Koreje ode u službenu posetu Severnoj Koreji, to neće bitno promeniti stvari. Jer, za sve što se događa u Južnoj Koreji, a posebno za njene relacije sa Severom, pitaju se Amerikanci. Kako Pjongjang ne želi da se Ameri pitaju za sve što se događa kod njih, a kako su ratna mornarica i ratno vazduhoplovstvo Severne Koreje osetno slabije u odnosu na ono što poseduje Južna Koreja i Amerikanci u tom regionu, to je Pjongjang dao naglasak na rakete, artiljeriju i atomsko oružje.
Amerika u području Japana i Južne Koreje ima moćne snage, u Japanu je ukupno 47.050 pripadnika američkih oružanih snaga: 2.900 pripadnika kopnene vojske u bazi „Zama”, 12.000 pripadnika ratne mornarice u sastavu Sedme flote s bazama „Jokosuka” i „Sasebo”, 11.450 pripadnika vazdušnih snaga s bazama „Jokota”, komanda Pete vazdušne armije i 374. taktičko-transportni avio-ving, „Misava”, 35. lovački avio-ving, i baza „Kadena” na Okinavi sa 18. avio-vingom i 353. avio-grupom za specijalne operacije, te 20.700 marinaca s bazama „Kamp Butler”, „Futenma”, „Ivakuni” i „Fudži”.
U Južnoj Koreji Amerikanci drže 28.500 vojnika, podoficira i oficira. U Jongsanu je komanda Osme američke armije, ukupno 19.200 pripadnika, u bazi „Kejzi” je komanda Druge pešadijske divizije, sastav čine dve pešadijske brigade, tu je i Prva oklopna brigada, u bazi „Sinhae” je štab ratne mornarice sa 250 štabnih oficira, u bazi „Osan”, inače sedište komande Sedme vazdušne armije i 51. lovačkog avio-vinga, i u bazi „Kusan” je ratno vazduhoplovstvo SAD sa 8.800 pripadnika, dok je u bazama „Mujak” i „Pusan” 250 marinaca.
Od jula 2016. godine SAD raspoređuju na jugoistoku Južne Koreje PVO sistem THAAD. To je izazvalo veliko protivljenje Kine, koja smatra da se tim sistemom, a posebno radarima AN/TPY-2 u okviru tog sistema dezavuiše kineski ofanzivni raketni potencijal takoreći na granicama Kine, pa je Peking već zapretio „da će Vašington i Seul platiti visoku cenu zbog raspoređivanja sistema THAAD u Južnoj Koreji”. Protiv raspoređivanja sistema THAAD bila je i opozicija u Južnoj Koreji. Inače, verzija sistema THAAD koja je sada raspoređena u Južnoj Koreji obuhvata projektile PAC-2 „patriot”, koje imaju snage Južne Koreje i američke trupe u toj zemlji, no vrlo verovatno je sistem PAC-2 već delomično zamenjen sistemom -3.
Generali u Pjongjangu rekli su mi da znaju da su ratni brodovi Južne Koreje već opremljeni presretačkim projektilima tipa SM-3 u verziji „bazelin-9”, odnosno u okviru „bazelin-7 edžiz” sistema kakav imaju tri nove krstarice južnokorejske ratne mornarice klase „sejong“. Istovremeno, Južna Koreja razvija svoj PVO sistem „L-SAM”, koji bi trebao da bude čak i bolji od američkog sistema THAAD. Uvođenje sistema „L-SAM” u operativnu upotrebu očekuje se u periodu od 2023. do 2024. godine.
Nuklearno-raketne probe Severne Koreje Amerikanci vešto koriste da u Japan i u Južnu Koreju dovuku nove snage i oružje i da se nametnu kao jedini zaštitnici Tokija i Seula. Raspoređujući PVO sisteme THAAD u Južnoj Koreji Pentagon, zapravo, zaokružuje jugoistočni deo Kine i Daleki istok Rusije. U Pekingu i u Moskvi svesni su toga, pa zato i sve sankcije protiv Severne Koreje, i one izglasane u Savetu bezbednosti UN operetskog su karaktera. Vašington traži od Moskve da drži Severnu Koreju pod oštrim sankcijama, dok istovremeno Vašington i Zapad drže Rusiju pod oštrim sankcijama. Da nije apsurdno, bilo bi bolesno...
„Mi ne damo ni pedalj naše teritorije, krvavo smo platili borbu protiv Japanaca tokom 15 godina ratovanja i protiv Amerikanaca za vreme trogodišnjeg rata. Imamo atomsku bombu i interkontinentalne rakete, sada niko više ne sme da napadne našu zemlju“, rekli su mi u Pjongjangu visoki funkcioneri Centralnog komiteta Radničke partije. Oni ne govore o dve Koreje, u Pjongjangu možete da kupite majice s natpisom na engleskom jeziku: „Koreja je jedna”. Samo, ko će je ujediniti?
Ko to leti oko Krima pita se Lazanski. Pročitajte OVDE u njegovoj kolumni.
Izvor: Politika
