Najnovije

LAZANSKI: Ko to leti oko Krima

Nikada u istoriji Hladnog rata američki špijunsko-izviđački avioni nisu leteli duž sovjetske granice na Crnom moru.

Mirsolav Lazanski (Foto: Jutjub)

Piše: Miroslav Lazanski
Istina, po konvenciji iz Montrea ratni brodovi država koje ne izlaze na Crno more mogli su da borave na tom prostoru ograničeni broj dana, nosači aviona država koje ne izlaze na to more nisu ni smeli da uplovljavaju, a NATO je držao samo tursku obalu Crnog mora. Jer, Bugarska i Rumunija bile su članice Varšavskog pakta, dok je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza. Zbog nerešenih problema između Turske i Grčke oko Kipra i ostrva u Egejskom moru, Turska je veći deo ratne mornarice držala u Egeju, tako da je Crno more takoreći bilo sovjetsko jezero.
Američki špijunski avioni tipa U-2 i mornarički tipa „Orion“ više su nadgledali severnu i dalekoistočnu obalu Sovjetskog Saveza. Avioni tipa U-2 poletali su iz baze u Pešavaru, u Pakistanu, i pokušavali da uđu u vazdušni prostor SSSR-a, sve dok sovjetska protivvazdušna odbrana nije početkom šezdesetih godina prošlog veka iznad Sverdlovska protivavionskom raketom SA-2 oborila jedan U-2 sa pilotom Geri Pauersom. Predviđena Pariska mirovna konferencija četiri velike sile zbog toga je i otkazana, pilotu Pauersu je suđeno u Moskvi, priznao je špijunsku akciju i krivicu, da bi posle nekog vremena bio zamenjen za sovjetskog obaveštajca, pukovnika Abela, na čuvenom Glinike mostu u Berlinu. Bila su to „zlatna vremena Hladnog rata“, kada su se znala pravila vojnog fer pleja i donekle poštovalo međunarodno pravo. Naravno, špijunirali su jedni druge gde god se to moglo, ali su se poštovala i neka pravila. Odnosno, znale su se „interesne zone“.
Danas se NATO proširio sve do ruskih granica, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg javno kaže da savez namerava i dalje da se širi na Balkanu, te „da je Rusija nametljiva sila“. Istovremeno, novi američki strateško-doktrinarni dokumenti u drugi plan stavljaju borbu protiv terorizma, a na prvom mestu je suprotstavljanje Rusiji i Kini. Drugim rečima, strateški vojni prioriteti SAD su promenjeni, a da to u vreme masovne rusofobije na Zapadu nije izazvalo neke kritične komentare. Štaviše, američki generali otvoreno navode da se SAD spremaju za rat sa Rusijom na kopnu, moru i u vazduhu, dok bi rat sa Kinom bio vođen samo na moru i u vazduhu. Po američkom scenariju kopnenog rata protiv Rusije, invazija bi krenula na severne granice Rusije, na poluostrvo Kola, gde se nalaze najvažnije baze ruske Severne flote i baze ruskih strateških nuklearnih podmornica.
Tu je i Arktik kao prostor na koji pravo polažu i neke zapadne zemlje, a gde Rusija ubrzano obnavlja i gradi modernu vojnu infrastrukturu, postavlja sisteme PVO i formira borbene jedinice za ratovanje u polarnim uslovima.
Američki marinci već vežbaju u Norveškoj, no sve izjave o nekakvoj kopnenoj invaziji na Rusiju naprosto su teoretsko ludovanje američkih generala. Koji očito zaboravljaju kako su prošli Napoleon i Hitler sa kopnenim napadom na Rusiju i SSSR. Širina eventualnog NATO „mostobrana“ u Norveškoj, radi kopnene invazije iz tog pravca na Rusiju, isuviše je mala za bilo kakvu ozbiljnu kopnenu operaciju, a dovođenje desantnih brodova blizu poluostrva Kola Rusi mogu vrlo lako i na vreme da onemoguće. Protiv Rusa, niko u istoriji nije uspeo da ratuje zimi, u polarnim uslovima još manje.
Gledajući nove američke vojne strateško-doktrinarne dokumente, cinik bi zaključio da Moskva treba da zahvali organizatorima i učesnicima državnog udara 2014. u Kijevu. Da nije bilo Majdana, Krim bi i danas bio deo Ukrajine, na Krimu bi Amerikanci i NATO formirali svoje baze i sa Krima bi imali potpunu kontrolu Crnog mora, Kaspijskog regiona i Kavkaza. Južni delovi Rusije bili bi strateški ugroženi, bez Kavkaza Rusija nije Rusija.
Odluka stanovnika Krima najvažniji je geopolitički događaj u regionu Crnog mora posle raspada SSSR-a. Jer odlukom naroda na Krimu, kompenzovan je ulazak Rumunije i Bugarske u NATO, Rusija je osigurala svoje južno krilo. Upravo zato i jeste prisutna američka nervoza i zato i lete „orioni“ oko Krima. Što više budu leteli, veća je i mogućnost da padnu usled tehničkog kvara. Ili da budu oboreni. Kako bi reagovao Zapad da ruski avioni počnu da lete oko Floride, ili uz obalu Kalifornije? Ovako, američki mornarički špijunski avioni iz baze Sigonela na Siciliji dođu do Krima, i to se smatra normalnim. Kada ruski brod za elektronsko izviđanje uplovi u luku Havane, na Kubi, onda Si-En-En o tome izveštava na svakih 15 minuta.
Šta ti je danas vest…
Pročitajte OVDE šta je Lazanski napisao u svojoj kolumni a na temu srpsko-hrvatskih odnosa?
Izvor: rs.sputniknews.com

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

Bonus video

Miroslav Lazanski i bitka za Košare.
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA