Prema pisanju portala „Ekspres“, u izveštaju pod nazivom „Do ivice i nazad?“, koji će biti prezentovan na Minhenskoj konferenciji, navodi se da je u porastu rizik od rata Rusije i EU, odnosno „slučajnog oružanog sukoba između Moskve i Zapada zbog nepoštovanja Sporazuma o kontroli naoružanja, raspoređivanja dodatnih snaga i rasta napetosti zbog vojnih vežbi“.
Momir Stojanović, general u penziji i bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, za Sputnjik kaže da Rusija ni po kojem bitnom pitanju ne ugrožava EU, pa ne vidi zašto bi Unija imala neprijateljski stav prema Moskvi.
„Čini mi se da je pomenuti izveštaj obojen novousvojenom američkom Strategijom za nacionalnu bezbednost, u kojoj je Rusija apostrofirana kao moguća pretnja po bezbednost SAD. Spadam u grupu ljudi koji smatraju da nikada neće doći do rata između Rusije i Evropske unije, a da li će doći do konflikta u regionima u kojima se sukobljavaju interesi Rusije i SAD — u to mogu da verujem. Međutim, teško je poverovati u tu procenu datu u susret Minhenskoj konferenciji, da je moguć sukob ili zaoštravanje odnosa između Evropske unije i Rusije, jer mnoge, pa i vodeće zemlje EU tesno sarađuju sa Rusijom, jer su zavisne od nje, kako po pitanju energenata, tako i nekih drugih stvari. Tako da je ovde samo pitanje koliko Evropska unija ima autentičnu i samostalnu spoljnu politiku, a koliko ta politika zavisi od spoljne politike SAD. Mislim da je, nažalost, po Evropu, pa i po Balkan, spoljna politika Evrope i dalje pod velikim uticajem spoljne politike SAD“, napominje Stojanović.
Sve dok se EU ne otrgne od takvog uticaja i prioriteta SAD, dodaje Stojanović, ona neće biti koherentna u međunarodnoj zajednici.
„Verujem da će, kako vreme bude odmicalo, EU polako napuštati taj ’pritisak‘ koji postoji iz SAD i da će pokušati da definiše neke prioritete svoje spoljne politike. U tim prioritetima Rusija sigurno neće biti označena kao agresor, suparnik ili mogući izvor sukoba i nestabilnosti“, kategoričan je Stojanović.
Sličnog stava je i ruski politikolog Mihail Smolin, koji kaže da ideja da će Rusija ratovati protiv EU predstavlja neku vrstu ludila.
„Mislim da se evropski političari više plaše da će na teritoriji Evrope doći do sukoba između SAD i Rusije, a ne između Rusije i EU. Najverovatnije, njihovu zabrinutost izaziva razmeštanje američkih trupa u Evropi, kao i mere koje preduzima Rusija, reagujući na američke poteze. Naravno da određeni rizik postoji, ali pitanje je koga evropski političari smatraju krivim za tu situaciju“, kaže Smolin.
Sergej Sudakov, profesor moskovske Akademije vojnih nauka, za Sputnjik kaže da Amerika želi da „velika Evropa“, odnosno Nemačka, Francuska, Italija i Španija, ostane u sferi njenog uticaja.
„Međutim, te zemlje sve češće donose samostalne odluke. U toj situaciji SAD bukvalno moraju da ubede evropske partnere da je Rusija pretnja. Međutim, ruska pretnja je ’fejk pretnja‘, za razliku od međunarodnog terorizma, nestašice pitke vode, klimatskih promena i drugih ozbiljnih problema. Ali umesto sveobuhvate rasprave o tim pitanjima, nameće se priča o Rusiji koja će navodno prvo krenuti na baltičke zemlje, onda zauzeti Poljsku i okupirati celu Evropu. Bojim se da će ’ruska pretnja‘ biti tema broj jedan na Minhenskoj konferenciji i da će evropskim zemljama biti poručeno da ne razmišljaju o normalizaciji odnosa sa Rusijom“, primećuje Sudakov.
Mihail Smolin napominje da Rusija samo odgovara na američke poteze, a i tada se reakcija Moskve ne može uporediti sa tim što rade SAD, koje raspoređuju rakete i razmeštaju kopnene snage u Evropi.
„Ako Evropska unija sledi politiku SAD i ako evropske zemlje dozvoljavaju Americi da instalira naoružanje koje predstavlja pretnju za Rusiju, naravno da će to samo povećati napetost. Smatram da je evropskim državnim funkcionerima potrebna samostalna i nezavisna spoljna politika, a to bi sigurno dovelo do relaksacije odnosa“, veruje Smolin.
Pročitajte OVDE zašto je ambasada SAD u Srbiji blokirana?
Izvor: rs.sputniknews.com
