Pravda

Piše: Donko Rakočević Čudni su putevi Gospodnji, tako su neobično izukrštali Marka Miljanova i Mihaila Mišu Janketića, a bogami i mene i potomka Markovog – pokojnog Cica Miletinog. Elem, kao dečaka najviše me privlačila magija bioskopske slike, i kada sam sa 20 godina počeo da radim kao dopisnik „Večernjih Novosti“ iz Podgorice, prvo sam otrčao u „Kino Kulturu“ da upoznam čuvenog Cica Popovića. Dve decenije kasnije, početkom 2002. godine, Cico je trčao za mnom, kumio molio da objavljujem u „Istoku“ odlomke iz njegove knjige „Šta je ovo, đedo Marko!“ U jednom od njih je objavljeno:

„Đede Marko, ti si se rodio u jednu domovinu i umro u istu, to što si bio, osta’ si do smrtne ure. Lijepo li je danas čut’ kako si reka’ na smrtnu uru: Umirem sretan ka’ Kuč, a nesretan ka’ Srbin! Kako ćemo mi umrijet đedo? Ujutru smo jedno, a popodne drugo. Đe potrošismo ovoliko godina, zna ne jad, ka ne. LJudi mijenjaju robu, iako roba ne čini čojeka. Mož promijenit ženu, pa i obraz. Ali narod kome pripadaš – ne, đe je ljudi to se nikad ne mijenja. Jezik i braća dovijek ostaju…“

Taman negde u to vreme, glumac Miša Janketić se bijaše preobrazio iz Srbina u Crnogorca! U ljeto 2000. godine, pred izbore za predsednika SR Jugoslavije, SNP je u kučkim Ublima organizovao skup podrške Slobodanu Miloševiću, i pozvao mnoge poznate glumce i pjevače da uzmu učešće u programu, pa i Mišu Janketića. No, Miša se nije pojavio u Kučima, iako je pet sati ranije javio da je stigao u Podgoricu. U telefonskom razgovoru, pravdao se organizatorima da je dobio – proliv! Objavio sam tu pikanteriju u Istoku, i Miša se žalio mom bratu od strica – da nije u redu da se sprdam s tuđim mukama… Još ga, reče, s Rakočevićima veže višestruko kumstvo!

A šta se, u stvari, desilo? U tada kultnoj kafani „Oro“ kod Crnogorskog narodnog pozorišta, Mišu su tog dana „obrađivali“, kao ono Mašana u Zeti, dvojica aktivista DPS-a. I on je odlučio da „prelomi u mozgu“! Nisu mu nudili, kao Mašanu, da mu plate zaostali račun za struju, već su mu obećali bogate honorare za uloge u pozorišnim i TV projektima koji slede. I, gle čuda, ispuniše mu obećano, pa Miša dobi ulogu Marka Miljanova u istoimenoj TV drami, po tekstu Novaka Kilibade, a u režiji Slavka Kovačevića, kao i u pozorišnoj predstavi, po istom tekstu (adaptirao ga Dragan Koprivica), u režiji Blagote Erakovića.

Toliko su Marka u predstavi nagrdili, „novim čitanjem“, maltene ga predstavili antisrbinom, da su se babe iz Kuča spustile s toljagama i napravile haos ispred Crnogorskog narodnog pozorišta, pa je intervinisao i Specijalni vod Milove policije.

Nazovem Cica (Miletinog) i pitam ga: šta bi mu đed Marko rekao da vidi sebe u Mišinoj koži? A on mi kaže (što je i objavljeno u Istoku):

„Rekao bi da su mu se Hercegovci lijepo zahvalili – Novak napisao, Eraković režirao, a Koprivica finiširao! Doduše, Marko ne bi mogao da stigne na premijeru s Meduna, jer bi ga policija pretresla na Orljevu, pa poniže Fundine, pa u Doljane, u Masline, kod nadvožnjaka, kod pumpe, a na kraju bi ga dočekali ovi s pancirima ispred pozorišta. E, tu bi vjerovatno sablju isuka’ i pomlatio te mrčove, no bi se u to predstava završila i na druga vrata utekli Janketić i družina…“

Prošlo je od tada 15 godina, saradnja DPS-a i Miše Janketića tekla je kao po loju, i evo ga i u ovoj predizbornoj kampanji. Na Milovoj konvenciji u Bijelom Polju, oglasio se sa video-bima i poručio Bjelopoljcima:

„Dragi moji Bjelopoljci, vi odavno niste političke analfabete. Odavno ste spoznali da politika nije samo ideologija, vjera i nacionalnost, već i vjera i povjerenje u ljude i partiju koja je i do sad za vas najviše činila i čini i koja je najveći garant za vašu budućnost i budućnost vaše djece. Glasajte za život!“

Ni na jednu promociju DPS-a i Mila Đukanovića nije zakasnio. Izgleda ga više ne muči proliv! Pročitajte OVDE šta je Vojislav Šešelj izjavio nakon izricanja drugostepene presude. Izvor: sedmica.me