Za potrebe Jugoslovenskog vazduhoplovstva predviđena je nabavka 200 letelica NA do 2009. godine. Vazduhoplovna industrija SFRJ je spremala kadrove i tehnologije za proizvodnju. Partneri iz Francuske i Engleske zbog odnosa cene i kvaliteta jednomotornog aviona smatrali su da bi bilo moguće prodati do 500 primeraka.
Troškovi celog projekta (izrada svih 200 letelica, održavanje i letenje u periodu od 20 godina) bili su procenjeni na i tada skromnih četiri milijarde dolara. Jugoslovenska privreda je za potrebe proizvodnje NA trebalo da otvori oko 100.000 radnih mesta.
U Vazduhoplovnotehničkom institutu već 1987. godine postojao je lokalni "internet", integrisan na tada napredni američki računar procesor VAKS 8.700 (jedini izvan zapadnih zemalja). Institut je umrežio optičkim kablovima svoje projektantske kapacitete i laboratorije, sva važnija radna mesta. Uspostavio je i ntegrisan sistem za projektovanje i istraživanje, ugradio savremeni i moćni softver. Bili su operativni aerotuneli.
Ispitivanje NA, koji je 1986. idejno projektovan u saradnji sa kompanijom Marsel Deso (Marcel Dassaulta) u Parizu i sa engleskom firmom Brtiš ejrospejs (British aerospace), pokazalo je da je naš avion u bliskoj vazdušnoj borbi bolji od američkog "f-16" u svih 10 simuliranih početnih uslova borbe.
Za dejstvo vazduh-zemlja, NA je planiran kao redak avion iz tog doba koji bi na ciljeve mogao da dejstvuje i sa distance od 50 kilometara u vazdušnom prostoru.
Pogledajte OVDE kako dejstvuje "neutralizator" mina sirijsko-sovjetske proizvodnje.
Izvor: Informer
