Piše: Zahar Prilepin
Prvo citat iz The Washington Post: Bio je referendum na krimu i i 90 odsto tamošnjih ljudi je glasalo za povratak poluostrva u sastav Ruske Federacije“.
I još jedan. Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini povodom „Majdana“ u Kijevu javno je rekao: „Uporedite Krim sa lažnom revolucijom u Ukrajini, sa tom pseudorevolucijom koju su isfinansirale druge države – poput arapskih revolucija. A postoje i neke ruske istorijske zoine sa ruskom kulturom i tradicijama koje zakonito pripadaju Ruskoj Federaciji“.
Neću da tvrdim da će ove tačke gledišta postati novi trend u Evropi. Neće postati, ali su već prilično rasprostranjene u Evropi. I, širiće se i dalje.
Samo, neće biti još nečega.
Na veliku žalost poklonika i histerika „Majdana“ – niko Rusiju neće smatrati „fašističkom Nemačkom“ koja je napala nezaštićenu zemlju. A ni Donbas niko neće smatrati teritorijom marodera i ubica koji muče nevine hlopce (Ukrajince).
Neće biti ni bilo kakvog Haga za učesnike događanja (u Ukrajini) sa naše strane. Nije ni predviđeno.
Filmovi Loznice, Lojkovi romani i publicistika Kurkova biće bačeni na smetljište i zaboravljeni. Kao što je već zaboravljena i podla pesma „Nikada više nećemo biti braća“.
Sve će biti, kao što je bilo do sada.
Rusija će biti na svom mestu, a Evropa – na svom. A bezvezni ukrajinski Majdan zarašće u travu i u istoriji neće ostati kao međaš.
Istorija se ne krčmi za sitniš.
Biće mnogo drugih, mnogo važnijih događaja.
A Donbas će ostati. Kao značajan međaš u ruskoj istoriji. Ne samo kao značajan, nego i različit od svega ostalog …
Izvor: fakti.org
