Piše: Miroslav Lazanski
U vreme dok su nas bombardovali 1999. godine dva evropska lidera vodila su međusobni telefonski razgovor, prekidajući ga kada su na televiziji padali golovi. A po nama upravo tada padale su bombe i rakete. Fudbal je odavno opijum za mase, naravno, ne samo po Marksu.
Fudbalska reprezentacija Srbije uspešno je položila prvi test na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji, pobeđena je Kostarika. Lep uspeh za početak. Nacija je sada jednostavno eksplodirala u novom osećanju moći, samopoštovanja i verovanja u sebe. Kladionice sada bolje kotiraju šanse Srbije da osvoji Mundijal. A sve to nam je nedostajalo proteklih godina. Dakle, moglo bi se reći da su Srbi ovom utakmicom konačno postali Srbi i u fudbalu. Naime, u bivšoj SFRJ većina Srba prvo su bili Jugosloveni, pa dobar deo njih i komunisti, pa tek onda Srbi. Za druge nacije u bivšoj nam zajedničkoj otadžbini SFRJ to se ne bi moglo tvrditi. Hrvati su uvek bili Hrvati, istina dobar deo i komunisti, a najmanji deo Jugosloveni. Raspad SFRJ zatekao je Srbe onako, kao iznenađene i ostavljene u ofsajdu. Zatečene. Svi se izvukoše, oni ostadoše sami pred golom. Trebalo je vremena da se Srbi opamete i priberu, da shvate da je Srbija samo njima važna i nikome drugom. To je, zapravo, novo lice Srbije, koje je nastalo posle godina međunarodnog ucenjivanja, ponižavanja, sankcija i nepravdi. Svaka akcija izaziva reakciju. Opruga se može savijati do određene mere, posle toga se vraća kao bumerang. Jer mladi su danas nosioci patriotizma, u onom najpozitivnijem smislu, ovoj zemlji. A njih je najteže savijati i lomiti. Zato, hvala fudbalerima i treneru-selektoru za novo lice Srbije, koje će svakako izazvati i određene promene u geopolitici Balkana. Makar i samo posle jedne, prve utakmice.
Niste hteli Jugoslaviju gospodo bivši Jugosloveni. Ok, sada ćete imati sve snažniju Srbiju, na planu sporta, verovatno ubrzo i u ekonomiji, a vojni aspekt naše moći bio je ovih dana uspešno predstavljen i na svetskoj izložbi naoružanja i vojne opreme „Evrosatori 2018“ u Parizu. Dakle, kao nepopravljivi jugonostalgičar mogu da konstatujem da su Srbi izgleda definitivno postali Srbi. Na Mundijalu u Rusiji. Nešto ranije i na Svetskom prvenstvu za mlade fudbalere na Novom Zelandu. Kada smo postali prvaci sveta. I to je dobro za Srbiju. I sportski i politički i mentalno.
Inače, svetsko prvenstvo u fudbalu Rusija je sjajno organizovala. Pribojavao sam se da će Ukrajina pokušati da pokvari Mundijal otpočinjanjem ratnih operacija u Donbasu baš u ovo vreme, ali Putinove reči upozorenja „da bi time Ukrajina rizikovala svoju državnost“ bile su dovoljno ubedljive da Kijev ostane suzdržan. Kao što u politici više nema unipolarnog sveta, tako je i Mundijal u Rusiji, barem za sada, pokazao da je vreme apsolutnih gospodara u fudbalu završeno. Nema apsolutnih favorita, nema unapred određenih pobednika, svi znaju da igraju fudbal. Već na prvim utakmicama spotakli su se prvaci sveta, aktuelni Nemci, te bivši prvaci, Argentina i Brazil. Kao što je Vladimir Putin rekao u poruci Zapadu u svom čuvenom govoru u Minhenu 2007. godine: „Svet nije samo vaš“.
Baš kao i fudbal…
Pročitajte OVDE šta građani Srbije misle o obaveznom služenju vojnog roka.
Izvor: rs.sputniknews. com
