Piše: Miroslav Lazanski
Ovo je izjava jednog visokog predstavnika NATO-a američkom listu „Pitsburg njuz gazet“ u junu 1999. godine. Redakcija lista nije htela da navede i ime tog visokog predstavnika NATO-a.
Verovatno ova izjava najbolje odslikava istorijski odnos Zapada prema Srbima. Odnos i sve zablude naših političkih i kulturnih elita o tom odnosu. Naše poltronstvo prema Zapadu zbog ekonomskih veza sa tim istim Zapadom. Kao da Zapad sa nama trguje i ekonomski sarađuje samo da bismo mi zaradili i da bi nama bilo dobro, a da pritom on nema nikakav ekonomski interes u toj saradnji. Kada ćemo već jednom shvatiti da je pokretačka snaga ekonomije Zapada njegovo veličanstvo profit i da zbog profita zapadne, naravno i druge kompanije koje nisu sa Zapada, i dolaze da ulažu u Srbiji. Ne zato da bi nama bilo dobro, već zato da oni zarade. I nema tu nikakve ljubavi, već čisti interes.
Koji je to bio interes SAD, odnosno Zapada, da okupira Kosovo? Pre svega ekonomski, jer na Kosovu leže prirodna bogatstva koja vrede na storine milijardi dolara, Kosovo je blizu svih strateških ruta mogućih gasovoda i naftovoda koji bi iz Rusije mogli da vode ka centralnoj Evropi. A strateški cilj Amerike jeste da Evropsku uniju po svaku cenu odvoji od ruskih energenata, učini EU po tom pitanju zavisnom od SAD, a ujedno i napravi štetu ruskoj ekonomiji.
U tom kontekstu, Srbija je od strane Zapada prepoznata kao neko ko može da pokvari takve planove. Naravno, istorijski gledano Zapad Srbiju nikada nije tetošio, prema Srbiji je imao donekle korektan odnos samo u vreme SFR Jugoslavije. Da li su zapadne sile tri puta napale Srbiju: 1914. godine Kraljevinu Srbiju, 1941. Kraljevinu Jugoslaviju i 1991. Saveznu Republiku Jugoslaviju? Tačno, ali mi i dalje živimo u iluzijama da nam je Zapad prijatelj i da nam žele dobro. Ne žele nam dobro, oni žele samo svoj profit. Zapad je ciničan, arogantan i prepotentan, pritom i ratoboran prema svakome ko je ekonomski i vojnički slab.
EU nam je jučer otvorila poglavlje o ribarstvu. Pošto smo mi ribarska zemlja, štaviše ribarska velesila sa dva okeana. Naši alasi Žika i Pera ugrožavaju norveške, italijanske, francuske i španske ribare, da i ne spominjem ribare u Hrvatskoj. Pa o tome treba da se usaglasimo kroz poglavlje o ribarstvu. Oglasiće se barba Frane kada bude trebalo i kada nama to bude najbolnije, nemojte uopšte da sumnjate. Jer i barba Frane sada je Zapad. Ipak, ribari u Crnoj Gori još nisu zabrinuti, jer još nisu ušli u EU, pa im Žika i Pera nisu nelojalna konkurencija.
Nemac nam nije dosudio čisti penal na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji. Nemac je sa švajcarskim igračima, verovatno i sa Šaćirijem i DŽakom, razgovarao na nemačkom, pošto nemački sudija sigurno ne govori albanski. A možda i govori, jer praunuk Hitlerovog feldmaršala Keserlinga reformisao je, posle pada Envera Hodže, albansku obaveštajnu službu „Šik“. Usput malo pomogao i ovima u Prištini. Sve je to nemački sudija namerno uradio upravo u Kalinjingradu, nekadašnjem pruskom Kenigsbergu. Kako ruska fudbalska reprezentacija nije igrala u Kalinjingradu, tu su bili „mali Rusi“, odnosno Srbi, pa je nemački sudija pristupio direktnoj reviziji rezultata Drugog svetskog rata. Rusi ne mogu da izgube, ali Srbi moraju. Upravo na mestu gde su Nemci izgubili Prusku. To što su se naši igrači u drugom poluvremenu vukli po terenu ko prebijene mačke, to što nisu znali šta igraju, to što su nam švajcarski Albanci mogli da uvale još dva-tri komada, to je neka druga priča.
Zašto naš kapiten Kolarov nije energično zatražio od nemačkog sudije da se konsultuje VAR, zašto je klupa ostala nema, zašto naši igrači nisu opkolili Nemca i izvršili određeni pritisak na njega, jer svi to rade u takvim situacijama, na to nemam odgovor. Odnosno, imam. Mi smo u međuvremenu oboleli od „stokholmskog sindroma“. Zavoleli smo naše ubice. I divimo im se.
Jer kako tumačiti da američka ambasada odbija da izda vizu načelniku Generalštaba Vojske Srbije, generalu Dikoviću, a ovih dana u okviru vežbe „Platinasti vuk“ na jugu Srbije vežbaju zajedno srpski i američki vojnici? Pa čiji je Diković general?! Čije vojske?! Kako tumačiti to da bolnica u Nišu na fasadu zgrade postavlja veliki američki grb zato što je američka vojska donirala bolnici uređaje vredne oko 500.000 dolara. Da li ste to gospodo iz bolnice u Nišu zaboravili kasetne bombe po Nišu iz 1999. godine zbog tih 500.000 dolara? Gde vam je nacionalno dostojanstvo gospodo lečnici? Plava koverta od 500.000 dolara. Sramota.
A naša je himna „Bože pravde“.
Do kada ćemo od Boga čekati na pravdu? Umesto da sami malo poradimo po tom pitanju…
U emisiji „Na nišanu Lazanskog“, danas od 17 časova govore Dragoljub Kojčić, diplomirani filozof, direktor Zavoda za udžbenike u Beogradu i Zdravko Jokić legendarni bek OFK Beograda iz sedamdesetih, fudbalski sudija i posmatrač suđenja FIFA i UEFA.
Da li je nemački sudija Brih najveći prevarant u istoriji sporta, pogledajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
