Beograd će čuti Vojvodinu kada bude dovoljno snažna i jedinstvena, kaže Branislava Kostić iz Novog Sada, jedna od najglasnijih zagovornika ideje „Vojvodina – republika”. Ona je predsednica Vojvođanskog kluba koji je juče na skupu u hotelu „Putnik” okupio, po njenim rečima, najveći broj govornika o autonomiji Vojvodine u ovom veku. Referate i govore spremilo je dvadesetak istoričara, pravnika, ekonomista, politikologa, lekara, novinara koji nisu, tvrdi Kostićeva, partijski funkcioneri. Dodaje da nije bila namera da se održi stranački skup, već savetovanje sa stručnjacima.
Ipak, tema „Vojvodina i Srbija – 100 godina posle (1918 – 2018)” privukla je i neke od političara, pa su prvom redu u publici bili Miroslav Vasin iz Demokratske stranke i Aleksandar Odžić, koji je predsednik Vojvođanske partije. Odžić je rekao da je došao u ime svoje partije i odmah na početku razgovora istakao da njegova stranka odluku o prisajedinjenju Vojvodine Srbiji 1918. smatra „činom okupacije”. „Naša ideja je da Vojvodina treba posle sto godina da osvoji pun svoj politički i ekonomski subjektivitet i sve ono što podrazumeva da samostalno može da funkcioniše”, kaže Odžić.
Organizatorka skupa Branislava Kostić ne služi se baš izrazom „okupacija” kada misli na priključenje Vojvodine tadašnjoj Kraljevini Srbiji, ali kaže da su „neki Vojvođani pre 100 godina doneli neku odluku”, a da je „pitanje da li mi, današnji građani Vojvodine, i to multietničke, a ne samo slovenske ili srpske Vojvodine, imamo pravo da donosimo neke svoje odluke”.
„Od ovog skupa očekujemo dve stvari: prva je da kaže drugačiju istinu o priključenju i ovih 100 godina, a druga stvar je da doprinese sabiranju dovoljnog broja činjenica da to posluži kao podloga za objedinjavanje vojvođanskih snaga”, izjavila je Kostićeva uoči skupa.
Sudeći po nizu izbornih ciklusa, zagovornici ideja o Vojvodini kakve su provejavale jučerašnjim skupom nemaju jače uporište. Na pitanje našeg lista koje vojvođanske snage poziva na objedinjavanje, Kostićeva je odgovorila da skup nije stranački, već da su govornici stručnjaci u svom poslu, a da je cilj da se osvetle činjenice oko priključenja Vojvodine i sagleda taj period.
„Ja sam ovde pozvan u naučnom smislu”, komentariš politikolog prof. dr Duško Radosavljević, „a ako se može na bazi neke kvalitetne analize napraviti program za zajedničko političko delovanje, to bi bilo dobro jer mislim da je u Srbiji svima jasno da sama Srbija nije dobro komponovana kao država.”
Uvodno izlaganje održao je istoričar dr Milivoj Bešlin, inače član političkog saveta LSV-a. On kaže da se ideologija nacionalizma kao „dominantna legitimacijska matrica u Srbiji” nikad nije pomirila sa autonomijom Vojvodine, ali da „ipak, istorijski, demokratski i nacionalno pluralni motivi vojvođanske autonomije kao rezon same Vojvodine nisu prestali da postoje ni danas”.
Novinar i ekonomista Dimitrije Boarov kazao je da ne odustaje ni od jedne rečenice koju je izneo u 30 godina, u vezi sa Vojvodinom, a da skupu želi da pročešlja ponovo tih 100 godina Vojvodine u Srbiji. „Naravno, nije pitanje da li je trebalo, kada je trebalo, šta je trebalo. To su besmislena pitanja. Stvar je samo u tome da se, ako bude moguće, očuva ideja autonomije Vojvodine, jer smatram da je ona u interesu ljudi iz Vojvodine”, kazao je Boarov.
OVDE pogledajte kako je Vučić držao Srbiju u mraku sat vremena.
Izvor: Politika
