"Nećete mi zameriti, gospodo, što sam, pre svega, Rus. Ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najdraži interesi srpskog naroda."  Ovako se srpskom diplomati, navodno, obratio car Nikolaj Drugi u proleće 1915. godine. Tri godine kasnije, a sada pre čitav vek, brutalno je ubijen. 

Ovo je jedna od najčešće citiranih rečenica kada se o ruskom caru govori kao "najvećem srpskom prijatelju". 

Nikolaj Drugi je, kažu, Srbiju zaštitio u Velikom ratu, ali tako i vratio Rusiju na spisak svetskih sila. 

Istoričari objašnjavaju da je za poslednjeg Romanova vezan i veliki broj anegdota i naracija. Jedna od njih i da je telegramom zapretio Britancima ako ne pomognu Srbima u Albaniji. Neke poput ove, ipak, nisu tačne.  

Car Nikolaj Drugi mobilisao je svoju vojsku nakon što je 1914. godine Austrougarska objavila rat Srbiji. Ova odluka se u istoriji tumači kao stajanje na stranu Srbije, uprkos uticaju velike Austrougarske. Poslednji ruski car je potom, tokom rata, slao pomoć i municiju u Srbiju. 

Istorijski zapisi svedoče o susretu tadašnjeg ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Sazonova i srpskog lingviste i diplomate Aleksandra Belića, u proleće 1915. godine. 

Tada je Sazanov preneo Beliću stavove cara Nikolaja da je "prvo Rus, a odmah zatim i Srbin", ali i da će "zasluge Srbije biti stostruko nagrađene". 

Romanov je još dodao o Srbiji: "Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas." 

LJubav Srba prema carskoj Rusiji nastala je upravo zbog verovanja da je ona zaštitnik srpskih interesa, kaže istoričar Predrag Marković. 

Među istoričarima je popularna i priča da je poslednji ruski car toliko voleo malu balkansku zemlju da je telegramom zapretio Britancima da će se povući iz Prvog svetskog rata. 

Ultimatum je glasio - povlačenje, ako se ne pomogne Srbima koji su se povlačili preko Albanije. 

"Ta apokritična priča o telegramu Britancima nije tačna", objašnjava Marković. 

"Osim što telegram nikada nije ponađen, takav tekst ne bi bio u duhu tadašnje diplomatske vojne prepiske". 

Podrška: LJubav ili potvrđivanje na Balkanu

Više od veka kasnije istoričari ne mogu da se slože zašto je Nikolaj Drugi te 1914. stao na stranu Srbije. 

Jedno od mišljenja jeste da je carska Rusija bila mnogo više naklonjena Srbiji i da je u rat upravo ušla da bi je zaštitila. 

"Carska Rusija je bila najdosledniji zaštitnik srpskog naroda", tvrdi Marković. 

Dubravka Stojanović, profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je Velikom ratu prethodila - neuspešna politika Nikolaja Drugog. 

"Govori se o velikoj pomoći Rusije Srbiji, ali i ona sama je bila jako slaba", tvrdi Stojanović. 

"Nikolaj Drugi je morao da bude strateg jer je Rusija diplomatski decenijama gubila bitke, a Balkan je prostor na kome se uvek potvrđivala kao velika sila."

U Beogradu je danas obeleženo 100 godina od stradanja ruske carske porodice Romanov, u organizaciji SPC i Podvorja Ruske pravoslavne crkve.

Liturgiju tim povodom je služio patrijarh Irinij, a litija se kretala od Ruske crkve do spomenika Caru Nikolaju Drugom.

U besedi kod spomenika, patrijarh Irinej je istakao da Srbija ima mnogo razloga da obeleži današnji dan, za koji je rekao da je pre sto godina bio najtragičniji dan u istoriji ruskog i slovenskog naroda uopšte.

„Danas obeležavamo dan koji je tragičan za čitav slovenski narod i za nas Srbe. Car Nikolaj učino je mnogo za srpski narod i kada naši zapadni saveznici nisu hteli da prime srpsku vojsku, koja se kretala kroz Albaniju, car Nikolaj im je postavio ultimatum, ili će ih primiti ili će on (Car Nikolaj) sklopiti mir sa Nemačkom”, podsetio je patrijarh Irinej. Patrijarh je istakao da je pitanje da li bi Srbije posle Prvog svetskog rata uopšte i bilo da nije bilo cara Nikolaja II.

Opisujući istorijske događaje koji su se desili pre 100 godina, patrijarh je naveo da je današnjem danu i mučeničkoj smrti cele carske porodice prethodilo godinu dana, kako je rekao, mučenja, ponižavanja i klevetanja cara Nikolaja koji je, kako je kazao, bio spreman da sve žrtvuje za Rusiju i ruski narod. Dodao je da su ga prvo izdali ruski ministri i generali, koji su mu savetovali da abdicira, jer su mu rekli da je spas Rusije u tome.

„Nakon mučeničkog ubistva cara Nikolaja i njegove porodice u Rusiji je počela da se proliva krv, stradali su najugledniji ljudi, hiljadu crkava je porušeno... Prolivana je krv na svakom mestu i to je trajalo mnogo desetina godina”, kazao je Irinej i dodao da su mnogi Rusi i u vreme boljševizma i socijalizma čuvali ikone cara Nikolaja i poštovale ono što je on uradio za svoju zemlju, kao i njegovo stradanje.

Pročitajte OVDE šta je istina o Titu po američkim tajnim službama.

Izvor: BBC/Tanjug