NJihov plan za KiM prenosimo u celosti:
“Srbija vodi višedecenijski politički,medijski,ekonomski i protivteroristički rat na Kosovu i Metohiji.Na ovom delu srpske državne teritorije,velikoalbanski secesionisti i teroristi nelegalno i nelegitimno su proglasili nekakvu nezavisnost od matice Srbije.Ova nakardna,lažna država nema nikakvo uporište u većem delu međunarodne zajednice,međunarodnog prava,srpske države i čitavog srpskog naroda,koji je i glavni nosilac državnog i nacionalnog suvereniteta.
Politički i vojni konflikt u poslednjoj deceniji 20.veka između Srbije i dela međunarodne zajednice oličene u SAD i zemljama članicama EU i NATO,rezultirao je privremenom okupacijom južne srpske pokrajine.Srbija je tokom NATO agresije 1999.godine prihvatila mirovno rešenje za kosmetski problem i uz posredovanje Rusije prihvatila rezoluciju 1244 SB UN.Mandat za privremenu upravu nad KiM dat je Ujedinjenim nacijama,a vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova,srpske oružane snage privremeno su izmeštene na teritoriju centralne Srbije zarad prekida sukoba i uspostavljanja mira i sigurnosti za sve građane pokrajine pod vojno-policijskim i civilnim mandatom UN.Ovaj akt dobre volje neporažene srpske odbrane na Kosmetu,pojedine zapadne sile i albanski teroristi iskoristili su na najbezobzirniji način i nakon progona nezaštićenog srpskog i nealbansog stanovništva proglasile nezakonito otcepljenje Kosova i Metohije sa tendencijom ujedinjavanja svih Albanaca u etnički čistu Veliku Albaniju.Ovaj zlokobni velikoalbanski projekat,razvijan od Prizrenske (Albanske) lige 1878.godine do danas,imaće nesagledive posledice po bezbednost i stabilnost bivšeg jugoslovenskog prostora jer u svoje granice stavlja i delove centralne Srbije,južne Crne Gore,severozapadne Grčke,zapadne Makedonije,pa čak i delova Bugarske.
Država Srbija se očajnički bori na svim poljima da spreči definitivnu otimačinu svog suverenog dela teritorije,nudi mirovna rešenja i daje svoj politički maksimum u pregovorima sa lokalnim albanskim institucijama i međunarodnom zajednicom.Albanska strana u dosadašnjem delovanju ne pokazuje ni najmanju volju za iznalaženje optimalnog i politički korektnog rešenja za statusno pitanje KiM koje bi moglo zadovoljiti obe zaineresovane strane.U svojim bezobzirnim političkim stavovima koji puno puta prevazilaze okvire civilizovanog diplomatskog ponašanja,albanski separatisti dobijaju,nažalost,prećutnu ili čak otvorenu podršku pojedinih zapadnih sila,učesnica vojne agresije na Srbiju 1999.godine.Uz Srbiju se svrstava najviše Ruska federacija,zahtevajući ultimativno poštovanje međunarodnog prava,kao i NR Kina i veliki broj država članica UN koje nisu priznale nelegalnu i nasilnu secesiju KiM od R.Srbije.
Politički subjekti u samoj Srbiji u ogromnoj većini podržavaju teritorijalni integritet i državni suverenitet naše zemlje na Kosovu i Metohiji.Pojedine minorne političke partije,pokreti,udruženja i pojedinci,kao i neke od NVO finansiraju se iz NATO država i oni su jedini protagonisti ideje o tome da je „Kosovo izgubljeno i da više ne pripada Srbiji“.Ova politička peta kolona ima podršku građana Srbije koja se može meriti u promilima,ali imaju snažan uticaj na medije koje takođe sponzorišu inostrani krugovi bliski velikoalbanskom lobiju i vladama NATO zemalja.NJihov rad u državi potencijalno je opasan i može se okarakterisati kao subverzivan i antidržavni,sa tendencijom da putem upotrebe specijalnin metoda medijskog rata izazove dezimformisanost,uznemirenost i nespokojstvo svih građana Srbije.No,oni moraju biti pod budnim okom nadležnih organa i biti onemogućeni zakonskim sredstvima da šire neistine,paniku ili nemir u građanstvu.
Program Srpske desnice,nacionalne i patriotske organizacije koja je nedavno stupila na političku pozornicu Srbije,veoma je interesantan po svim političkim,ekonomskim i kulturnim programskim načelima koja su javnosti dostupna kako u elektronskim medijima,tako i u vidu štampanog materijala koji se aktivno deli po svim većim srpskim gradovima.
Kosovo i Metohija zauzimaju značajno mesto u programu Srpske desnice.Prema onome što se može videti u programu SD o Kosovu i Metohiji,radi se o najčvršćem i najdoslednijem stavu među svim političkim organizacijama u Srbiji.
Srpska desnica vidi Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Srbije.Južna pokrajina nikada ne može biti predmet bilo kakve političke trgovine,jer Kosovo predstvalja srž nacionalnog,duhovnog i državnog identiteta Srbije.Privremena okupacija je samo privremena,a nastupiće vreme kada će zaštitnici velikoalbanskih secesionista,KFOR i UNMIK morati da napuste našu zemlju.Svojim odlaskom ostaviće bez zaštite zločinačku manjinu albanskih kriminalaca koji strahovladom upravljaju nad životima i imovinom nezaštićenih Srba,ali i časnih i poštenih Albanaca koji Srbiju vide kao svoju državu.
Srpska desnica smatra da Srbija ne sme da poklekne ni pod kakvim spoljnim pritiscima,jer Kosovski zavet je ideja vodilja srpskog naroda kroz vekove i vredan je u očuvanju nacije i identiteta neuporedivo više od ma kojeg obećanja koje dolazi sa Zapada.Obećanja mogu biti izneverena,ali zavet predaka ne može i ne sme biti nikada izneveren.Bez Kosova i Metohije mi prestajemo biti nacija i izgubili bi svako poštovanje kod prijatelja i saveznika,ali i kod neprijatelja koji je kroz istoriju uvek cenio srpski ponos i visoko nas kotirao iako smo stajali jedni nasuprot drugih.
Kosovo i Metohija kao najbitniji politički,ekonomski i duhovni resurs ne sme biti predat čak ni pod pretnjama ratom.Naši preci znali su granicu koja se ne sme nikada preći.U borbi za KiM,mi možemo taktizirati i praviti određene ustupke,no cilj očuvanja Kosova u sastavu Srbije ne sme biti nikada doveden u pitanje.
Srpska desnica uverena je da se Kosovo i Metohija mogu sačuvati pametnom i racionalnom politikom koja uključuje niz ekonomskih,diplomatskih,obaveštajnih,vojnih i obrazovnih mera.KiM,kao i ostali delovi Srbije moraju se braniti i povećanjem nataliteta,poreskim olakšicama,uspostavljanjem paralelnih institucija Srbije nasuprot privremenim albanskim strukturama koje su nelegitimno i bespravno postavljene u pokrajini.
Srpska desnica vidi državu kao garanta opstanka KiM u granicama Srbije,ali apeluje i na svakog pojedinca na podizanje sopstvene nacionalne svesti o značaju Kosova za svakoga od nas individualno.Povećanje osećaja pripadnosti istom narodu povećalo bi i nacionalni aktivizam za opštenacionalnu dobrobit.Državni organi zaduženi za rešavanje aktuelnih problema moraju imati široku narodnu podršku za posao koji im je poveren u ime svih nas.Reč SPC na KiM je od velike važnosti jer je uz srpski narod na KiM ostalo sveštenstvo u svojim neprekidno napadanim svetinjama.Oni poznaju situaciju na licu mesta i SD ih posebno poštuje i pozdravlja.
Ukoliko bi nacija bila solidarnija i srpski narod bio složan po osnovnim nacionalnim pitanjima kao što su vera,preci i istorijsko nasleđe,tada bi se osnažio i pojedinac jer bi osetio pripadnost nečemu što nadilazi njega samog.Duh individualizma i samoživosti mora biti uništen i sveden na najmanju moguću meru.
Programsko načelo Srpske desnice o Kosovu i Metohiji nedvosmisleno govori o svesrpskom sabiranju.Duh kosovskog zaveta nije ništa drugo nego poziv na slogu u najtežim vremenima.Legendarni podvizi Obilića,Karađorđa,Mišića i branilaca Otadžbine 1991-99.godine nisu mit nego realnost.Oni dokazuju i pokazuju da sloga spasava Srbina,a nesloga i sujetna rivalstva vode u propast.
Ovo što Srpska desnica nudi u delu programa za Kosovo i Metohiju nije neizvodljivo,nije fašizam i nije poziv na rat.Ovo je upravo suprotno,ovo je poziv na slogu i jedinstvo,poziv na otpor povampirenom balkanskom nacizmu koji je odneo preko milion srpskih života.Ovo je apel na odbranu legitimnog prava srpskog naroda da živi u svojoj zemlji ne dirajući ni jedan jedini komad zemlje koji mu ne pripada.
Kakvi smo bili uvek,treba da budemo i ubuduće.Dogodine u Prizrenu!”
Autorski tekst lidera SD Miše Vacića pročitajte OVDE.
