- Obaveza je moja da kažem da ćemo u dobru i zlu biti uz vas, i da ćemo uvek biti uz naš narod na Kosovu i Metohiji. Došao sam i da kažem istinu o našoj teškoj poziciji - naveo je predsednik Srbije.
Kako je kazao, narod mu je pružio poverenje, da uradi šta mora da uradi.
Kako je kazao, i pre skoro trideset godina, nedaleko odavde, stotine hiljada ljudi, a Slobodan Milošević je tada bio dovoljno velik da ih u tom broju okupi, na Gazimestanu, dočekalo je kraj njegovog govora, čuvenog ili nečuvenog, zavisi od toga ko ga i zašto tumači, secate li se kako?
- Pevali su. I to su pevali, horski, sve te stotine hiljada, pevali su sa verom i ubeđenjem, pevali su zaneseni i ponosni, onu poznatu "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala" - rekao je Vučić.
Kako je kazao, tri rata se pominju u toj pesmi, "a onda smo ih imali još".
- Ne svojom, ali ne isključivo i tuđom krivicom. Zvanično i nezvanično, pomagali smo braći, Srbi su ginuli, za Knin, za Sarajevo, za Prištinu. U Kninu se, danas, vijori šahovnica koje tamo nikada nije bilo, u Sarajevu je broj Srba pedeset puta manji od onoga koji je bio, u Prištini živi svega nekoliko Srba - naveo je predsednik Srbije.
Kako je rekao, nema nas više ni u Kosovu Polju gde je mnogo toga počelo, "i to ne zato što su Hrvati, Muslimani ili Albanci bili jači i hrabriji od nas, već zbog toga što nismo razumeli poziciju Srbije i sveta, zbog toga što nismo shvatili da nismo sami u svetu i da se bez sveta ne može.
- Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što nismo uspeli da računamo. Zbog toga što smo uvek videli i slušali sebe, drugi nas nisu zanimali - naveo je on.
Kako je kazao, nismo bili sa realnošću ni u dosluhu.
- Milošević je bio veliki srpski lider, namere su mu svakako bile najbolje, ali su nam rezultati bili mnogo lošiji. Ne zato što je on to zeleo, već zato što zelje nisu bile realne, a interese i težnje drugih naroda zanemarili smo i potcenili. I zbog toga smo platili najvišu i najtežu cenu. Nismo postali veći. Ili, bolje reći, nismo postali veći na onaj način na koji su neki to zamišljali. Danas, bez kapi krvi, bilo čije, jesmo - rekao je Vučić.
Zato danas, kaže, posle mnogo godina, Srbija radi, a ne bije se ni sa kim. Zato što ulaže, u život, a ne razbacuje ga okolo.
- Zato što nam deca rastu, ne sahranjujemo ih posle bombardovanja. Zato što smo se oslonili na znanje, rad, a ne na puške. Zato što nemamo više oči na leđima, kako je govorio veliki Bora Pekić, i ljubimo zemlju svoje dece, a ne svojih predaka, i čast nam se nalazi ne tamo odakle dolazimo, nego tamo gde idemo i gde ćemo da stignemo. Zato što danas imamo svoje mesto u svetu. Svakoga dana smo ugledniji i uvaženiji - naveo je Vučić.
Kako je kazao, hoće i mora da razgovara sa kososvkim predsednikom Hašimom Tačijem.
- Da, da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija, i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini i Merkel i Makrona i Putina. I kao što vidite, i smem i mogu. Mogu, valjda, za ovu zemlju, svima bar da kažem da nas neće ponižavati i da je kompromis kada svi dobiju, makar po malo i niiko ne dobije sve - naveo je Vučić.
Kako je kazao, "i mogu, i radim to, i hoću, i hiladu puta ako treba, po bilo koju cenu, pa i po cenu sveopšte mržnje, ka meni, i sve da me nazovu, bilo izdajnikom, bilo velikosrpskim šovinistom, i da me sutra i streljaju, zato što, za razliku od njih, znam razliku između salonskog i pravog patriotizma".
- I da je pravi samo onaj u kojem si spreman da žrtvuješ sve, pa i sopstvenu sadašnjost, zarad budućnosti svoje zemlje i njene dece. I to je cena koju hoću da platim. Uvek, i svugde, pa i ovde pred vama. Zato što, za mene, postoje samo dve stvari koje, sigurno, nikada neću. Neću da radim protiv svoje zemlje, i neću da lažem, svoju zemlju. Nisu moj posao ni mitovi, ni snovi, ni priviđenja, niti sumanute vizije Kosova bez Albanaca, ili Kosova bez Srba - istakao je Vučić.
Kako je kazao, njegov posao je realnost, "ono što jeste, sada i ovde, na ovom Kosovu, u ovoj Srbiji, a nekoj nebeskoj".
- Pali smo mi sa tog neba. Pali i ozbiljno se razbili. Glave su nam krvave, ruke polomljene, i nemam ja više koga da šaljem gore,na nebo, pogotovo što je i pad, za sve nas, bio čista sreća. Sa neba se, uglavnom, ljudi ne vraćaju.
Ostaju gore, da ih više nikada ne vidimo i da ih, u Srbiji, nikada više nema. Svih tih, koji su nam danas toliko potrebni. Da rastemo, gradimo, razvijamo se. Da nas bude, u dovoljnoj meri da preživimo - istakao je on.
Kako je kazao, na Kosovu su danas ostali najjači i najhrabriji.
- Ne zaboravite da nas je 1991. godine bilo, procentualno govoreći, tri puta više nego danas na KiM. Zato ja govorim o realnosti. Zato neću borbene pesme, neću da vas huškam, neću vam obećavati oružje i municiju, iako je jasno da nikome nećemo dozvoliti da oružje i municiju koristi protiv vas. Zato što vas hoćemo žive. Hoćemo srpsku decu, škole za njih, udžbenike, obdaništa. Hoću da imate dovoljno posla da poželite tu decu. Hoću porodilišta, igrališta, puteve, fabrike, hoću, na kraju, da imate zašto ovde da ostanete. Ne na nebu, nego ovde - istakao je Vučić.
Kako je kazao, nemamo mi gde, i moramo, u svemu tome da nađemo baš tu meru, mira, dostojanstva i sigurnosti, bez kojih čovek, jednostavno, ne može da bude čovek.
- Zato, kada vam pričaju kako ja hoću da menjam granice, lažu, jer granice danas, gde su? Mi mislimo jedno, Albanci, mnogobrojniji i jači na Kosovu, misle drugačije? Jedan deo sveta misli jedno, drugi misli drugo. U stvari, ja hoću da menjam vaša prava. Da osvojim, za vas, sva ona prava koja vam pripadaju, i koja su deo onoga što se zove civilizovan svet. I hoću vaše pravo na život. I vaše pravo na rad. I vaše pravo na slobodu. Na sigurnost. Kretanje, učenje, lečenje. I ako zbog tih prava, moramo da učinimo kompromise, i mi i Albanci, jer bez toga mira nema, uvek ću to da uradim. Samo nemojte to da zovete pogrešnim imenom. Nemojte da slušate kuknjavu o razbijanju srpskog jedinstva, jer je ono razbijeno pre više od šest vekova. Nemojte vi u Beogradu da plašite ljude ratovima, jer niko neće da ratuje. Vi svakako nećete - naveo je on.
Kako je kazao, nemojte da nas sprečavate da uzmemo nešto, vi koji otvoreno nudite, ili ste već dali sve.
- Mi Srbi kada pobeđujemo činimo to, nekada, ponosito i poštujući pobedjene, ali kada gubimo i kada smo poraženi, mi i naša politika, to ne umemo ni da priznamo, niti da razumemo šta se promenilo. Borila se Srbija 1999. protiv NATO časno i hrabro. I izgubila, kao I 610 godina ranije. Ostali smo bez značajnih teritorija, Srbi su napustili mnoga od svojih ognjišta ne želeći da žive pod albanskom vlašću. Kad izgubite rat, za to se plaća cena. Visoka, najviša. A, mi, mi Srbi i danas se pravimo kao da se ništa nije dogodilo. Pravimo se da nismo sami, sopstvenim glupostima i pod pritiskom zapadnog sveta, učestvovali u dokazivanju sopstvene krivice i za sukob na KiM - naveo je on.
Kako je kazao, "jesmo li mi ili neko drugi isporučili bivšeg predsednika Srbije, između ostalog, i zbog naše, tobož zločinačke politike na KiM, jesmo li mi isporučili i naše vojne i policijske generale Haškom tribunal, i Ojdanića i Vladimira Lazarevića i Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića?".
- Hocemo li dogovor sa Albancima ili produžetak agonije u kojoj svakako gubimo sve. Pitanje je samo vremena, za godinu, pet ili deset. A, imamo li bilo kakvu šansu ovde na Kosovu bez kakvog takvog dogovora sa Albancima? Imaju li je Srbi južno od Ibra, čak i ako je Srbi na severu, kako tako imaju? Koliko ste vi dragi moji Srbi iz Metohije, Lipljana, Strpca i danas strepeli prolazeci kroz brojna albanska mesta na putu ka Mitrovici? Koliko puta dnevno se zapitate jesu li vam deca sigurna na putu do skole ili pijace? Hoce li vaše stare neko negde da napadne zato štu su reč izgovorili na pogresnom jeziku - naveo je on.
Upravo zato, kaže, kao predsednik Srbije, "nisam zeleo da zabijam kao noj glavu u pesak, već sam zeleo i zelim da se borim za vas i budućnost vaše i naše dece".
- Imamo li nekakav nacrt rešenja u Briselu? Nemamo, nismo ni blizu njega. Ali, po prvi put, čini mi se da dobro znamo da moramo i da razgovaramo i bar da pokušamo naše odnose da uredimo. I ja znam da postoji hiljade njih koji samo čekaju da kazu, aha, otisao je dole, a to dole je za njih Kosovo, a nista novo nije rekao. Kao da je reći nešto novo o Kosovu uopste moguće. Kao da sve priče odavno nisu ispricane. Ali, novo je i to što neću ovde da psujem Albance, neću čak ni one koji su tukli Srbe stvarali im državu, već želim da vidim kako delima mozemo da stvorimo bolje sutra za Srbe na KiM - naveo je on.
Kazao je i da "moramo da menjamo sebe, da čuvamo svoj jezik i kulturu svuda gde Srbi žive". I Nemci su, kaže, u najtežim trenucima, kada su gubili sve, opstajali na Geteu, Sileru, Braći Grim, na snazi njihove kulture i duhovnosti.
- Mi Srbi imamo i jezik i pismo, i Teslu i Pupina, i Andrića, i Selimovica, i Pekića I Ćosiča. Imamo i Vladetu Jerotića koji se još 1987. godine pitao: "a pomislimo li mi Srbi ima li u bar nečemu i naše krivice i našeg nerazumevanja". Pitamo li sebe kako to da su Albanci nekada, gotovo svi, govorili srpski, a mi smo mogućnost znanja albanskog jezika odbacivali s prezirom? Albanci danas ponašaju se kao Srbi nekada, jer im današnja osionost dozvoljava da ih srpski jezik sve manje zanima. Zato su, u mnogim sferama, sve manje uspešni. Mi ni tu lekciju još nismo savladali - naveo je on.
I šta je, kazao je, "u stvari moja i naša ideja za sutra"?
- Ideja je da sačuvamo naš narod. Ideja je da čuvamo mir i pokusamo, bar pokušamo da uspostavljamo mostove poverenja prema Albancima, da težimo dogovoru čak i kada znamo da je gotovo nemoguć, jer sve drugo vodi nas u ambis i u katastrofu. Hoću i želim da verujem da posle vekova ratovanja i sukobljavanja možemo da imamo vekove pristojnih, racionalnih, a za pedesetak godina, zašto da ne i prijajateljskih odnosa sa Albancima. Zato sam zahvalan i svima u Evropi i svetu koji razumeju težinu naših odnosa i koji shvataju važnost naših razgovora - rekao je Vučić.
Kako je kazao, mi danas želimo da budemo deo Evrope, Albanci zele da dobiju viznu liberalizaciju, i jedni i drugi želimo bolji život za svoje građane. Do takvog, kaže, boljeg života nema prečice, ni za nas ni za njih, preko grobova onih drugih.
- Moramo i moraćemo da živimo i zajedno i jedni pored drugih. I zato ćemo da razgovaramo i pregovaramo, do iznemoglosti, ako je potrebno - naveo je Vučić.
Kako je kazao, neće se ni jednog trenutka dvoumiti da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji.
OVDE pogledajte kakvu je surovu realnost pokazala Vučićeva poseta.
Izvor: Blic
