Kina je danas najvećom vojnom paradom ikada predstavila svetu sedam decenija vladavine Komunističke partije kao čist politički trijumf. Peking se tresao od tenkova, raketnih bacača i marša 15.000 vojnika - projekcije nacionalne moći koju je na trgu Tjenanmen nadgledao trenutni predsednik Si Đinping.
Kada je pre 70 godina na istom trgu stajao Cedung, koga istorija danas pamti kao jednog od najvećih zločinaca čiji je mandat bio period sa stotinama hiljada mrtvih, njegov osnivački govor pratila je parada koja je mogla da priušti samo 17 vojnih aviona.
Nasuprot prvoj paradi NR Kine, današnja vlast je mogla da se pohvali međukontinentalnom raketom najvećeg dometa na svetu i supersoničnim dronom, trofejima prosperitetne autoritarne velesile sa 400 miliona propadnika jake srednje klase. To je narativ ekonomskog i političkog uspeha koji je, iako u velikoj meri istinit - nepotpun.
Posetioci koji danas obiđu Kinu sa strahopoštovanjem gledaju visokotehnološke gradove ukrašene neboderima i povezane najsavremenijom železničkom mrežom i novim autoputevima.
Oni vide široko potrošačko društvo i ljude koje slobodno vreme provode kupujući dizaniranu robu i surfujući internetom.
Mnogi od tih ljudi u većim gradovima koji su se okoristili o eksploziju materijalnog bogatstva i prilika, iskreno su zahvalni i odani. U zamenu za stabilnost i rast, oni tolerišu nedostatak političke slobode i cenzuru.
Za njih je parada primerena počast nacionalnom uspehu koji se ogleda u njihovom vlastitom. Ali u rezbarenju moderne Kine, rezovi noža bili su dugi i duboki.
Mrtvi, zatvoreni, marginalizovani
Između 20 i 43 miliona ljudi stradalo je u Kini između 1959. i 1961. godine za vreme takozvanog "Velikog skoka unapred", uglavnom zbog gladi koju je radikalnim promenama u poljoprivrednom sistemu uzrokovao Cedungov režim. NJegova Kulturna revolucija ubila je stotine hiljada ljudi u višedecenijskom nasilju i progonima o kojima nema reči u kineskim udžbenicima.
Nakon njegove smrti, brutalna politika jednog deteta oštetila je milione tokom četiri decenije. I danas, sa politikom dve deteta, Komunistička partija narušava najintimnije pravo - izbor na potomstvo.
Lista oštećenih jednopartijskim pravilima je dugačka. Postoje žrtve verske represije, korupcije i otimanja zemlje od strane lokalnih samouprava.
Desetine miliona radnika migranata koji su okosnica industrijskog uspeha zemlje odavno je lišeno građanskih prava. Strog sistem dozvola im ne daje pravo na zdravstveno osiguranje i obrazovanje.
Poslednjih godina na zapadu zemlje žive milioni muslimana smeštenih u logore na osnovu verske i etničke pripadnosti. Vlast i dalj einsistira da su to "škole" koje služe za sprečavanje domaćeg terorizma.
Priče o mrtvima, zatvorenima i marginalizovanima uvek su skrivenije od onih o uspešnim i ostvarenim. Iz njihove perspektive, cenzura delova moderne istorije nije zamena za stabilnost i prosperitet, već nešto što njihovu patnju čini još težom.
Pročitajte OVDE ko stoji iza Grete Tunberg.
Izvor: Blic/ BiBiSi
