„Prepucavanje dvoje američkih političara ’teške kategorije‘ zabavno je samo na prvi pogled, a zapravo se u njemu krije mogući scenario razvoja predsedničke predizborne kampanje“, smatra bloger Ivan Danilov, autor RIA Novosti.
U tom scenariju, prema njegovom mišljenju, izbori će se pretvoriti u žestoki nastavak izbora iz 2016. godine, a američka „duboka država“ će najzad dobiti mogućnost da osujeti izbor Trampa i da dužnost predsednika preda svom kandidatu, kojem je Rusija, navodno, ukrala pobedu te godine.
Kada su Klintonovu pitali da li je moguć njen revanš sa aktuelnim predsednikom, ona je odsečno rekla: „Mogu da ga pobedim ponovo“. To ne ostavlja nikakve sumnje da ona zaista smatra sebe predsednikom, kojeg je rusko uplitanje u izbore onemogućilo da uđe u Belu kuću.
Šta kaže Si-En-En
Klintonova je već nekoliko puta saopštila da neće učestvovati u predsedničkoj trci (to je, istina, bilo pre situacije sa Trampovim impičmentom). Ipak, čak i novinari Si-En-Ena, iako za sada ne veruju u njen povratak kao predsedničkog kandidata, ukazuju na to da ona sama hrani glasine o svom učešću na izborima.
Hilari Klinton izaziva Trampa. Ona, međutim, ozbiljno gleda na novi pokušaj. Nedavni povratak Klintonove u javnu sferu, posle nekoliko meseci odsustva, doveo je do pretpostavke da bi ona mogla ozbiljno da porazmisli o revanšu. Tu prognozu je podržala i sama Klintonova, koja je na nedavni Trampov tvit o tome da je ona „ponovo u trci“, odgovorila: „Ne izazivaj me“, i našalila se sa DŽudi Vudraf iz Pi-Bi-Esa o mogućoj drugoj rundi sa predsednikom: „Možda treba organizovati revanš. Očigledno je da mogu ponovo da ga pobedim“.
Sudeći po drugim materijalima Si-En-Ena, redakcija tog televizijskog kanala nikako ne bi volela da vidi Hilari Klinton među demokratskim kandidatima.
Nož u leđa Bajdenu
„Ne može se, međutim, ignorisati nekoliko činjenica koje govore u korist toga da je njena predsednička kampanja već u toku“, smatra Danilov.
Kao prvo — 7. oktobra u informacionom prostoru se pojavila anketa veoma ugledne sociološke kompanije „Rasmusen“, prema kojoj bi na hipotetičkim predsedničkim izborima Klintonova i Tramp bili tik jedno uz drugo.
Kao drugo — Hilari je iznenada gurnula nož u leđa DŽou Bajdenu, izjavivši da se apsolutno može verovati u to da je finansijsko učešće porodice Bajden u ukrajinskim kompanijama bilo dobra ideja, bez obzira na to što nema dokaza o korupciji Bajdena i njegovog sina u Ukrajini. U svetlu svih ostalih demokrata koji su požurili da zaštite Bajdena, čak i tako oprezna kritika može da se shvati kao pokušaj da se ukloni glavni kandidat demokrata, čije mesto može da zauzme sama Hilari.
Još jedna važna stvar — ako se zagledamo u zvanični izveštaj Federalne izborne komisije, sa čuđenjem možemo da vidimo da je štab predsedničke kampanje Klintonove još aktivan. I ne samo to, Hilari je tokom sledećih nekoliko meseci planirala veliku turneju po SAD (formalno — radi promocije svoje knjige). To putovanje može u bilo kom trenutku da se pretvori u turneju predsedničkog kandidata.
Stiven Benon, rukovodilac predizborne kampanje Donalda Trampa 2016. godine, poznat po svom umeću da predvidi nepredvidivo, izjavio je da će Klintonova pokušati da organizuje revanš.
„Ona će učestvovati na izborima. Ona prosto pokušava da odluči kako da se upiše“, objasnio je Benon.
Slabi kandidati demokrata
On smatra da među demokratama vlada mišljenje da imaju slab izbor kandidata i, pošto su matirani, spremni su da „žrtvuju topa da bi pobedili kralja“. Oni će odbaciti Bajdena da bi stigli do Trampa.
Ruski bloger Danilov smatra da je Benon u pravu. Elita Demokratske partije SAD očigledno ispituje mogućnost „političkog uskrsnuća“ Klintonove. Svi ostali ozbiljni kandidati su se pokazali kao potpuno slabi ili toksični. DŽo Bajden može, prosto, da ne preživi (u političkom smislu) „ukrajinski skandal“ svog sina, a da bi birači poverovali u njegovu korumpiranost nisu potrebne čak ni zvanične sudske presude. Dovoljno je, prosto, proširiti tu temu po medijima, čime se Tramp već bavi.
Berni Sanders je imao infarkt tokom kampanje i biće mu veoma teško da izdrži izborno-medijski maraton protiv Trampa, a i veliki broj birača ga doživljava kao slabašnog starca, nesposobnog da povede Ameriku.
„Ultra-leva senatorka Elizabet Voren, iskusan politički borac, teoretski bi mogla, u svetlu skandala Bajdena i Sandersa, da bude pravi takmac aktuelnom predsedniku“, smatra Danilov.
Tu je, međutim, drugi problem — sponzori Demokratske partije sa Volstrita su preko američkih poslovnih medija saopštili da će, ako Vorenova postane kandidat, perjanice finansijskog sveta odustati od podrške demokratama ili da će čak početi da finansiraju Trampa.
Metodom isključivanja dolazimo do toga da je potrebno ili poslati u bitku protiv Trampa nekog od kandidata-autsajdera ili uvesti nekog kandidata teške kategorije, koji prvobitno nije planirao da učestvuje u trci — Hilari Klinton ili, eventualno, milijardera-demokratu Majkla Blumberga.
„Ako Hilari Klinton zaista postane kandidat Demokratske partije, u slučaju njene pobede postoji rizik da SAD i Rusija na opasan način stanu bukvalno na ivicu nasilnog sukoba, makar u Siriji i Ukrajini“, smatra Danilov.
„U slučaju da Klintonova bude poražena, postoji šansa da američko društvo i politička elita najzad prevladaju „sindrom 2016. godine“ i da se zaista pomire sa tim da im nije Rusija nametnula Trampa, nego da je on dva puta slomio kandidata ’duboke države‘“, navodi autor.
On, međutim, smatra da je šansa da se to dogodi veoma mala.
„Vrlo je moguće da će nastavak izbora iz 2016. godine biti skrojen prema modelu poznatog filma ’Dan mrmota‘: ponovo Tramp, ponovo optužbe o zaveri Kremlja i ponovo sankcije. Biće dosadno, ali već smo se navikli“, zaključuje Danilov.
Pročitajte OVDE kakav je to šamar Putin udario NATO paktu.
Izvor: rs.sputniknews. com
