Prema brojnim medijskim izveštajima, sinoć je avijacija izvela napad na objekte terorista u provinciji Idlib.
Tokom napada uništeno je skladište nafte koje se nalazi u selu Sarmada, blizu sirijsko-turske granice.
Prema dostupnim informacijama, usled eksplozije jednog od najvećih skladišta i požara koji je usledio, sedam terorista je ubijeno, a pet osoba je zadobilo opekline različitog stupnja.
Prema rečima stručnjaka, povećani broj različitih vrsta ruskih vazduhoplovnih snaga u sirijskim pokrajinama Idlib i Latakija može ukazivati na predstojeću ofenzivu snaga sirijske vlade na ta područja.
Podsetimo, pre ruske intervencije u ratu u Siriji je jedan od načina finansiranja terorista bio prodaja nafte koja se ilegalno vadila na okupiranim poljima i prodavala u Tursku, gde su, preko granice, išle čitave kolone naftnih cisterni.
Tek nakon što su se na poziv sirijskog vodstva ruske vazduhoplovne snage pojavile u arapskoj republici i uništile nekoliko stotina vozila za transport nafte, taj izvor prihoda terorista je eliminiran. Doduše, sada se tim poslom bave američke firme, koje iz sirijskih naftnih polja na severoistoku zemlje uspevaju da ukradu naftu u vrednosti 30 miliona dolara mesečno, a prihod od krijumčarenja sirijske nafte stiže na bankovne račune američkih privatnih vojnih kompanija i obaveštajnih službi putem brokerskih firmi koje im pružaju svoje usluge.
No, vraćajući se u Idlib, teroristi takođe veruju da je uništavanje skladišta nafte, kao izvora prihoda i goriva za tenkove i vojna vozila, poslednja faza pre kopnenog napada vladinih snaga, koje od terorizma moraju očistiti još ovu pokrajinu i proglasiti kraj rata.
Teroristi su na svojim društvenim mrežama objavili kako pokušavaju sprečiti pokušaj napredovanja ruskih snaga na osi Kuraibet u zapadnom delu Abu-Duhura, grada i vojne baze koje drže ruska i sirijska vojska.
Niko sa sigurnošću ne može tvrditi da će vladine snage pokrenuti opštu ofanzivu, ali je politički trenutak izuzetno povoljan za čišćenje Idliba.
Naime, ove sedmice u Ženevi počinje rad novoosnovanog Sirijskog ustavnog odbora, tela kog čine predstavnici „opozicije“, odnosno grupe koje su rekle da su voljne položiti oružje u slučaju postizanja političkog dogovora njihovih predstavnika s predstavnicima „režima“.
Specijalni izaslanik glavnog sekretara Ujedinjenih naroda za Siriju, Geir Oto Pedersen, sastaće se danas u Ženevi s ministrima spoljnjih poslova Rusije, Turske i Irana, dan pre početka rada Sirijskog ustavnog odbora.
“U utorak ću se sastati s ministrima spoljnjih poslova Turske, Irana i Rusije. Jutros sam imao sastanak s izaslanicima Europske unije, a u petak sam se susreo s predstavnicima takozvane “male skupine” koju čine SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Jordan, Egipat i Saudijska Arabija”, rekao je Pedersen i pohvalio njihovu podršku aktivnostima Ujedinjenih naroda i budućem radu Ustavnog odbora.
Službena ceremonija u vezi početka rada odbora održat će se u Palati nacija u Ženevi”, dodao je izaslanik Ujedinjenih naroda.
Danas će ruski ministar spoljnjih poslova Sergej Lavrov posetiti Ženevu, gde će uoči prvog sastanka Sirijskog ustavnog odbora učestvovati na sastanku ministara spoljnjih poslova „Trojke iz Astane“, Rusije, Irana i Turske, izvestio je TASS.
Politički podoban trenutak za čišćenje Idliba
Kao što smo naveli, ovo je izuzetno povoljan trenutak za napad vladinih snaga na islamističke militante u Idlibu. Oni „umereniji”, uslovno rečeno, naravno, zauzeti su zbivanjima na frontu s Kurdima i Turska je mnoge od njih prebacila na severoistok zemlje i područje Jarabulusa.
U Idlibu su ostale uglavnom snage Hadžat Tahrir Al-Šama, koje nisu zaštićene nijednom konvencijom s obzirom na to da je Veće sigurnosti Ujedinjenih nacija glavnu grupu u koaliciji proglasilo terorističkom organizacijom i ogrankom Al-Kaide.
U međuvremenu, danas u Ženevi počinje rad sirijskog ustavnog odbora i Damask ima više nego valjan argument da pregovara s opozicijom, ali ne i s teroristima. Pitanje na odgovor hoće li sledećih sati ili dana uslediti napad vladinih snaga na Idlib ćemo dobiti vrlo brzo. No, čak i ako ga ne bude, ovo je pitanje koje ne može biti rešeno nego vojnim putem. Toga su svi svesni. Osim toga, ako sagledamo širu sliku situacije s Kurdima u severoistočnoj Siriji, Erdogan ipak nešto duguje Moskvi. Zar ne?
Pročitajte OVDE još detalja o ruskim operacijama u Idlibu.
Izvor: logicno. com