Beriša je napomenuo da je u istom periodu prošle godine uvoz iz ove dve zemlje bio 520 miliona evra.
Navršava se godina od stopostotnih taksi koje je (tzv.) vlada uvela na sav uvoz iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Koji su glavni efekti prema vašem mišljenju, kao direktora carine?
Imali smo oko 450 miliona evra proizvoda uvezenih iz Srbije i 85 miliona iz Bosne i Hercegovine. Već je godina od kada su zaštitne mere uvedene za ove zemlje, a tokom ovog jednogodišnjeg perioda imali smo oko 99 procenata manju vrednost uvoza iz dve države. Prevedeno na nominalnu vrednost, pokazuje da imamo oko 440 miliona evra manje uvoza iz Srbije i 80 miliona evra manje uvoza iz Bosne i Hercegovine.
To znači, ukupan uvoz koji smo imali u ovom periodu je oko šest miliona evra iz ove dve zemlje. U međuvremenu, pre uvođenja taksi imali smo 520 miliona evra iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Sa carinskog stanovišta nije bilo većeg uticaja, jer su ovaj uvoz zamenile druge zemlje. Prvobitno je bilo teško krajem prošle godine, jer je bio kraj godine, a preduzećima je verovatno bilo teže da pregovaraju o novim ugovorima, pronađu nove kanale snabdevanja, zamene proizvode. Ali, od januara ove godine ti proizvodi dolaze iz drugih zemalja, bilo iz regije, bilo iz Evropske unije.
Da li još postoji uvoz iz Srbije koji podleže taksama?
(Tzv.) Kosovo ima mali uvoz, za godinu dana imamo uvoz iz ove dve zemlje u iznosu od šest miliona evra. To su proizvodi koje isporučuju u malim količinama, jer mnoga preduzeća možda neće imati priliku da odu u zemlje EU zbog visokih troškova prevoza da bi taj proizvod nabavili. Troškovi slanja su veoma visoki iz zemalja EU i donose ih Srbija i Bosna. Ali su male količine. Postoje neki prehrambeni proizvodi, neki delovi vozila, bilo koji proizvod koji je veoma dostupan na tržištu, ali plaća 100-postotno zaštitno sredstvo.
Međutim, u opštinama sa srpskom većinom na severu i drugim mestima mogu se bez problemima naći srpski proizvodi. Da li imate bilo kakve podatke o carinjenju robe koja ulazi na (tzv.) Kosovo?
Teško je reći kolika je količina krijumčarenja, činjenica da su prihodi u pozitivnom trendu, s obzirom na brojne fiskalne politike koje postoje i oslobađaju mnoge poreske proizvode i neprestano su van ekonomskog rasta, pokazuje da krijumčarenje šteti ekonomiji, jer carinski prihodi, ali i ekonomski rast u velikoj meri zavise od uvoza. Mi smo zemlja koja uvozi oko 90 odsto. Kao što sam ranije napomenuo postoje slučajevi kada se male količine proizvoda pokušavaju uvesti u male prodavnice, ali nikada ne ometaju lanac snabdevanja i legalnu trgovinu na (tzv.) Kosovu.
Na severnom delu (tzv.) Kosova mogu da budu proizvodi, prisutni smo u drugim institucijama, u tom delu imamo operacije, uhapsili smo švercere koji su pokušali da prokrijumčare, zaplenili smo i njihova vozila i njihovu robu. Ali to su svakodnevni pokušaji u veoma malim količinama koji žele da uđu kroz planinski deo.
S obzirom na to da su Srbija i Bosna i Hercegovina članice Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), da li su carinski prihodi porasli jer uvoz robe na (tzv.) Kosovo dolazi iz zemalja Evropske unije?
Tačno je da imamo sporazum o slobodnoj trgovini i deo smo CEFTA-e, ali istovremeno je (tzv.) Kosovo potpisalo i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji predviđa mnoge proizvode sa različitim carinama, uključujući proizvode koji imaju samo porez na dodatu vrednost (PDV). Takođe, od septembra ove godine na snazi je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom. Što znači da većina proizvoda iz zemalja CEFTA-e i zemalja Evropske unije, uključujući Tursku, ne podleže carini, oni su samo predmet PDV-a i akcize na proizvode koji podležu akcizi.
Da li je primećeno povećanje krijumčarenja robe tokom ove godine?
Kad god dođe do promene fiskalne politike ili kada postoje nove norme, kriminalne grupe iskazuju interes za krijumčarenje tih proizvoda jer im potencijalno donosi veći profit. Međutim, odmah, iako je to naša obaveza svakodnevno, i pre nego što se mere preduzmu, carina je napravila dodatne aranžmane, kako sa našim operativnim jedinicama, tako i sa drugim agencijama za sprovođenje zakona.
Napravili smo zajedničke operativne planove, osnovali smo i Radnu grupu za borbu protiv kriminalnih grupa koje pokušavaju da krijumčare proizvode koji potiču iz ove dve države nakon uvođenja zaštitnih mera. Uvek proveravamo takozvana „žarišta“ u pogledu krijumčarenja, poput onih na zelenoj graničnoj liniji, posebno u Severnoj Mitrovici.
Zahvaljujući dobroj koordinaciji između agencija za sprovođenje zakona, uspeli smo da sprečimo da proizvodi uđu na (tzv.) kosovsko tržište. U desetinama ili stotinama slučajeva, ali svi su bili u malim količinama, u prtljagu vozila ili sa nacionalnim prevoznicima koji su pokušali da uđu kroz planinske puteve na kosovsko tržište.
Međutim, nije pronađen nijedan proizvod, uzimajući u obzir podatke (tzv.) Ministarstva trgovine, unutrašnje inspekcije i carine koji se nalaze unutra, proveravamo da nema proizvoda koji se nalaze na tržištima (tzv.) Kosova koji štete ekonomiji (tzv.) Kosova.
Ruski obaveštajac na sastanku sa srpskim agentom u Beogradu, o čemu se radi saznajte OVDE.
Izvor: kosovo-online. com
