Kako se saznaje iz diplomatskih izvora predsednik SAD Donald Tramp naredio je pravu ofanzivu na Beograd i Prištinu kako bi se što pre rešilo pitanje i status Kosova.
- Sve tačke ofanzive iz Vašingtona odvijaju se po pismu koje je Donald Tramp pisao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i takozvanom predsedniku Kosova Hašimu Tačiju. A kraj ofanzive biće sporazum u Beloj kući - kaže izvor.
Balkanski događaji, očekuje se dakle, trebalo bi da se završe u Beloj kući, onako kako je američki predsednik, Donald Tramp, najavio u svom pismu, decembra prošle godine.
„Sporazum između Srbije i (tzv.) Kosova je na dohvat ruke. Radujem se prilici da Vas i (tzv.) predsednika Hašima Tačija ugostim u Beloj kući, kako bismo proslavili ono što bi predstavljalo istorijski sporazum“, poručio je američki predsednik. Do te svečanosti, međutim, dug je put.
SAD na Balkanu nemaju mnogo opcija. Prva je održavanje sadašnje politike koja je prepustila vođstvo EU i izbegavala preuzimanje novih odgovornosti, ali ona nosi sa sobom destabilizaciju Balkana.
Druga je izmena „status kvoa“ i ulazak u teritorijalno prekomponovanje Balkana, zajedno s Rusijom kojoj je mana što je u suprotnosti sa američkim vrednostima. Treća je početak „velike zajedničke američko – evropske diplomatske akcije“ koja bi trebalo da dovede do rešenja preostalih otvorenih balkanskih pitanja, od kojih centralno mesto ima sporazum Beograda i Prištine.
Imenovanje novog američkog izaslanika za pregovore o Kosovu, ambasadora Ričarda Grenela, uz prethodno imenovanog izaslanika za Balkan, Metjua Palmera, pouzdan su znak da se Trampova administracija opredelila za treću opciju.
Ona, pored značajnog naglaska na vojnoj saradnji i budućem članstvu u NATO, sadrži i inovaciju o „pridruženim članovima EU“, što je status zemalja kandidata koje su uključene u odlučivanje u EU, ali bez prava glasa.
Istovremeno, ona bi snažnije i otvorenije upotrebljavala američku politiku „štapa i šargarepe“, nagrada i kazni za kooperativne i nekooperativne vlade. Nagrada za saradnju, pored članstva u EU i NATO, bila bi pristup američkom tržištu, uz druge ekonomske pogodnosti.
Tu je, po svemu sudeći, najvažnija sličnost između dva Ričarda, pređašnjeg američkog specijalnog izaslanika Ričarda Holbruka i sadašnjeg, Grenela. Osim istog imena, obojicu povezuje to što dolaze s mesta ambasadora u Nemačkoj i što ih obeležava nesvakidašnja direktnost u saopštavanju političkih stavova. Ali, čini se da je upravo to ono što je dovoljno i potrebno za novu balkansku igru „štapa i šargarepe“.
Za razliku od Holbruka koji je uspeo da integriše i dobije podršku svih frakcija američke spoljnopolitičke mašinerije, čini se da Grenelu to neće poći za rukom. To možda neće biti ni potrebno, jer će politički ciljevi biti dovoljno prihvatljivi za sve delove američkih spoljnopolitičkih subjekata.
Odmah posle imenovanja američkog izaslanika, oglasio se novi evropski visoki predstavnik za spoljnu politiku, Žozep Borelj, izjavom da „dijalog predugo traje“ i da je „status kvo neodrživ“, te da će njegovo prvo putovanje biti u Prištinu, gde je Grenel već bio prethodnih dana, utičući da bude sastavljena vlada kompatibilna s ciljevima budućih pregovora.
U američkim planovima predviđa se članstvookupirane srpske pokrajine u NATO, što je trenutno zaustavljeno zbog protivljenja Srbije, delom zbog zabrinutosti kako će armija lažne države da bude korišćena.
Američki stav je da može da ubedi Beograd da ova vojska nije formirana za teritorijalnu odbranu, nego za međunarodne misije, ali tek kada Beograd „prihvati članstvo Kosova u UN i razmenu ambasadora“. Ukazuje se da Srbija želi da „čeka i prihvati suverenitet lažne države neposredno pred ulazak u EU“. To se ocenjuje kao „pogrešno“ jer će „težina Srbije tada biti mala“.
Ukoliko Republika Srpska bude planirala referendum o nezavisnosti, SAD će učiniti sve da onemoguće glasanje. U tom slučaju bi Visoki predstavnik upotrebio „Bonska ovlašćenja“ i proglasio referendum ništavnim, a onda bi bilo onemogućeno priznavanje i članstvo u EU ili NATO, a ni zajmovi od Svetske banke i MMF.
Tako se očekuje da najkasnije do kraja juna sledeće godine budu zatvorene balkanske stranice koje je pre dve decenije otvorio Ričard Holbruk. Tada bi se, slično Kempdejvidskom mirovnom sporazumu između Izraela i Egipta, organizovalo svečano potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine.
Šta je Tramp tačno pisao
Predsednik SAD Donald Tramp naveo je u pismu lažnom predsedniku Hašimu Tačiju da je Vašington spreman da Tačiju pruži pomoć u naporima da postigne dogovor koji bi uvažavao interese okupirane pokrajine i Srbije.
Tramp je u pismu izrazio zadovoljstvo razgovorom sa Tačijem na proslavi Dana primrija u Parizu, ističući da je takozvano Kosovo ključni partner Vašingtona za očuvanje mira i stabilnosti u Evropi.
Predsednik SAD pozdravio je Tačijeve napore za pomirenje sa Srbijom.
“Ukoliko se ne iskoristi ova jedinstvena prilika, to bi bio tragičan korak unazad, budući da se šansa za postizanje sveobuhvatnog mira verovatno neće ponoviti u skorije vreme”, naveo je Tramp u pismu, koje je Hašim Tači objavio na svom Fejsbuk nalogu.
“Pozivam Vas i ostale (tzv.) kosovske lidere da ugrabite ovu jedinstvenu priliku, da budete ujedinjeni tokom mirovnih pregovora, i da se uzdržite od poteza koji bi otežali postizanje sporazuma”, poručio je predsednik SAD.
Tramp u pismu podseća i da su SAD investirale mnogo u uspeh naše okupirane teritorije kao nezavisne, suverene države. Želimo da Vaša zemlja nastavlja da se razvija, dodao je.
“Spremni smo da Vam pomognemo u naporima da postignete sporazum koji uvažava interese i (tzv.) Kosova i Srbije. Takav sporazum je nadohvat ruke. Biće mi drago da ugostim Vas i predsednika Aleksandra Vučića u Beloj kući da proslavimo ono što bi predstavljalo istorijski sporazum”, naveo je Tramp u pismu Tačiju.
Šta je tajni plan Amerikanaca koji je otkrio Čović! Više o otme pročitajte OVDE.
Izvor: espreso. rs
