Ipak, podsetimo se da je i Dragutin imao svojih momenata kada je, „vitlajući“ argumentima, nespornim naučnim činjenicama razgonio dukljanske falsifikatore „na buljuke“, ubedljivo dokazujući srpski koren Crnogoraca.
U tekstu „Juriš na vjetrenjače“, objavljenom u knjizi „Rani ratovi“ i „Monitoru“, Papović savetuje Novaka Adžića da, ukoliko zaista želi da sazna kakav je bio nacionalni osećaj Crnogoraca, mora da konsultuje prvorazrednu i neposrednu istorijsku građu, a preskoči omiljene dukljanske „izvore“ tipa – „reče mi jedan čovek“.
Konstatujući da su Crnogorci sebe nesumnjivo smatrali delom slovenskog i slaveno-serbskog naroda, dr Papović apostrofira činjenicu da je i vladika Danilo govorio za sebe: „Danil vladika Cetinjski vojevodič srbskoj zemlji“. Ističe i da je vladika Vasilije u predgovoru svoje „Istorije o Crnoj Gori“ naveo: „… ja smerni pastir slavenoserpskoga crnogorskoga naroda“.
Papović naglašava da su se, poput Petrovića, i narod i glavari osećali kao Srbi. Tako otkriva i da su glavari, u pismu mletačkom izvanrednom providuru od 24. oktobra 1756. godine za sebe naveli:
„… mi pravoslavne vere hristijanske i zakona svete crkve vastočne, a roda častna i sveta slaveno-serbskoga od koga su proishodili sveti cari serbski i gercogi černogorski, ravno tako patrijarhi i arhijereji“. Ističe da je i Stanislav Radonjić, 1758. godine od ruske carice Jelizavete tražio da mu izda potvrdu da vodi poreklo od cara Dušana. Apostrofira i činjenicu da je Petar I, baš kao i vladika Vasilije, svoju „Kratku istoriju Crne Gore“ ponosno počeo sa Nemanjićima.
„Dokazivati srpski nacionalni osećaj NJegoša i kralja Nikole bilo bi izlišno. To je aksiom.“, uskliknu tada naučnik, Dragutin Papović.
On zaključuje da je Srpstvom bila ispunjena svaka pora crnogorskog društveno-političkog bića, te da se svako ko ne veruje u ovakve tvrdnje u isto može uveriti konsultovanjem brojnim časopisa, uvidom u zvaničnu prepisku vladara, te proučavanjem kulturne i obrazovne politike.
Papović je na kraju poslao poruku Novaku Adžiću da je „nemoguće menjati prošlost i da su ti pokušaji ravni pokušajima glavnog Servantesovog junaka“, uz upozorenje da će se dukljanski falsifikati „razbiti o zidove vetrenjača“.
Činjenica je da se o Dragutinova upozorenja oglušio Novak Adžić, ali i sva Dragutinova falsifikatorska, korumpirana DPS bratija.
Što je najtragičnije, o savete Dragutina naučnika, oglušio se i – Milov istoričar, poslanik Dragutin.
Više o srpskom Termopilskom klancu pročitajte OVDE.
Izvor: in4s.net
