Godine prolaze i svaka još jasnije definiše značaj Primakova kao političara, diplomate, naučnika i velikog humaniste, kazao je Bocan-Harčenko obraćajući se na srpskom jeziku u znak, kako je rekao, ličnog poštovanja i ljubavi prema srpskom narodu, ali i ljubavi i poštovanja koje je prema Srbiji, srpskoj tradiciji i kulturi negovao i sam Primakov.
jevgenij Primakov (Foto: jutjub)
Bocan-Harčenko je podsetio na reči ruskog predsednika Vladimira Putina koji je Primakova nazvao "velikim građaninom Rusije" i dodao da te reči govore sve o bivšem ruskom premijeru.
Kazao je da je imao sreću da radi sa Primakovom koji je 1996. godine došao na čelo Ministarstva spoljnih poslova u vreme kada je, kako je rekao, situacija u bivšoj Jugoslavije bio najteži domen spoljne politike.
Ambasador je podsetio i da je te godine počela prva faza implementacije Dejtonskog sporazuma naglasivši da je Primakovljeva delatnost bila prožeta zaštitom i brigom o nacionalnim interesima Srbije, kao i nacionalnim interesima Rusije i odnosima sa Srbijom.
- Primakov je odlučio da organizuje ministarsku konferenciju o primeni Dejtona i zahvaljujući svom umeću uspeo je da dobije veću ravnotežu u implementaciji tog sporazuma, rekao je ruski ambasador.
Bocan-Harčenko je dodao da je Primakov imao diplomatsku viziju kako će se odvijati stvari na međunarodnoj sceni i da je njegov koncept multipolarnog sveta danas konačno zaživeo.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Bocan-Harčenko je naveo da je Primakov ponudio više predloga da se to pitanje reši u okviru međunarodnog prava, na miran način, ali da se Zapad, kako je rekao, od početka spremao za vojno rešenje, odnosno za agresiju protiv tadašnje SR Jugoslavije.
Primakov je bio jedan od autora Rezolucije 1244 u kojoj se rešenje kosovske krize temelji na međunarodnom pravnom poretku, kazao je Bocan-Harčenko.
Bivši ruski premijer i bliski prijatelj Primakova Sergej Stepašin rekao je da je iako Primakov nije više među živima jedan od najpopularnijih i najpoštovanijih ličnosti u Rusiji.
NJega vlast nije iskvarila i ostao je veliki čovek, kazao je Stepašin.
Naveo je da je Primakov 1996. godine promenio vektor spoljne politike koji Rusija i danas sledi i da je kao premijer 1999. godine spasio zemlju od ekonomske katastrofe.
U teško vreme za Srbiju, krajem devedesetih godina, Rusija nije pomogla koliko je mogla, ali je Primakov učinio sve što je bilo u njegov moći, rekao je Stepašin na šta se nadovezao predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da je Primakov tada nudio raketnim sistem S 300, ali da to nije prihvaćeno.
Govoreći o NATO agresiji nad SR Jugoslavijom 1999. godine, Stepašin je rekao da niko nije mogao da pretpostavi da će nekome pasti na pamet odluka da bombarduje Jugoslaviju ističući da je to bila velika lekcija i za samu Rusiju.
Izrazio je zadovoljstvo zbog otkrivanja biste Primakovu na Dan nacionalnog jedinstva i dodao da taj praznik simboliše i odnose koji postoje između Srbije i Rusije.
Direktorka Ruskog centra za nauku i kulturu "Ruski dom" Eleonora Mitrofanova je rekla da je bista Primakovu simbol prijateljstva dve zemlje i da je Primakov u svim oblastima u kojima je radio - nauka, politika, diplomatija, radio na najvišem nivou.
Bio je mio i drag čovek koji je bio spreman da uvek pruži pomoć, a to možemo da potvrdimo svi koji smo ga poznavali, kazala je Mitrofanova.
Podsećajući na to da se ove godine obeležava 20 godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije, Mitrofanova je ukazala na gest Primakova - "zaokret nad Atlantikom" kojim je, kako je rekla, pokazao podršku Jugoslaviji i da je protiv groznog čina bombardovanja.
Dodala je da je otkrivanje biste u Ruskom domu izraz zahvalnosti i poštovanja prema državniku koji je pokazio veliku podršku i ljubav prema Srbiji.
Otkrivanju biste prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na kraju ceremonije obišao izložbu posvećenu Primakovu, kao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i predstavnici Srpske pravoslavne crkve.
Među prisutnima na ceremoniji nije bilo predstavnika diplomatskog kora.
Kako su Rusi spasili Kairo, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
