Piše: Antonije Đurić i Dragan Đerić, predsednik Srbskog nacionalnog saveta Švajcarske
Kao da mržnja raste u svakom čoveku. Sve smo savete bacili u vetar. Čak i one koji su dolazili od Svetog Save i Svetog Nikolaja. Ponovićemo pričicu o Svetom Nikolaju, koji je umro u manastiru Svetog Tihona u Pensilvaniji. Kad su ga, još živog, posetili najistaknutiji predstavnici srpske emigracije i najbogatiji Srbi, jedan od tih bogataša je rekao: „Nema tih miliona dolara, Vladiko, koje mi nećemo dati najboljim lekarima da te ozdrave, da budeš sa nama u molitvama i u borbi protiv najvećeg ljudskog zla, gnusne prevare i laži socijalističke internacionale zvani komunizam, vatikanske internacionale zvani ekumenizam”.
Na to je Vladika odgovorio: “Donesite mi vest da su Srbi prestali da se dele, to će me ozdraviti”.
Srbi su, na opštu žalost, još u deobama i vrlo opasnim zabludama, zbog toga su pod okupacijom jugoslovenstva, bratstva i jedinstva, ustaško-komunističke tiranije, tito-idiotizma. Čak nam je i crkva podeljena. Imamo Srpsku pravoslavnu crkvu, ali imamo i delove te crkve koji su odvojeni. Oni imaju svoje sveštenstvo i svoje vernike. Često se hvale da na službama u njihovim crkvama ima više vernika, nego u zvaničnoj crkvi.
Pre ovog raskola imali smo onaj u Americi za koji, svi govore, da je prevaziđen zahvaljujući stavu i mudrosti patrijarha Pavla.
Nadajmo se da će se i ovaj raskol prevazići i da će Srpska pravoslavna crkva ponovo zablistati jedinstvom i slogom.Bog je naš zapovednik, a crkva izvršilac. Verujemo da će Crkva zaboraviti sve međusobne konflikte i da će podići spomenik svim žrtvama tiranije. Crkva bi na otkrivanje spomenika trebalo da pozove potomke ubijenih i potomke ubica, da se tu, na licu mesta, zakunu živim Bogom, da nikada neće dići ruke jedni na drugeza vek i vekova.
Tako bi konačno došlo do izmirenja, a mi bismo se pretvorili u jedno srce, jednu dušu, jednu misao za odbranu otadžbine, sa jedinim prirodnim i naslednim životnim prostorom, sve Srbskog roda, pravno i povesno gledano sa maticom Srbijom i sve Srbskim zemljama na ovoj planeti zajedno.
Srbija je večna, dok su joj deca verna! Ma gde živeli, čime se bavili, Srbi nisu nikada zanemarivali svoju otadžbinu. Au ratovima hitali su da pomognu svom narodu. U vreme Prvog svetskog rata, kad se srpska vojska našla van otadžbine, mnogi Srbi koji su živeli u Americi, Rusiji i drugim zemljama odmah su se odazvali pozivu otadžbine. Nadam se da će se i današnji Srbi, koji se nalaze bilo gde u svetu, javiti ne čekajući poziv otadžbine.
Pročitajte OVDE zašto Aljbin Kurti i Isa Mustafa mraju da formiraju vladu u Prištini.
Izvor: Pravda
