Piše: Velimir Eraković
Šta je to moralo da se desi da od ,, dva oka u glavi,, jedno potpuno izgubi vid i uz vid ono najgore, razum. Pritom Srbija ništa loše nije uradila Crnoj Gori i nije ničim izazvala ludilo antisrpstva koje hara malom i opljačkanom privatnom državom Mila Đukanovića i par tajkuna. Zašto zariti nož u leđa braći kad im je najteže i ponositi se time. Ovo je uz političko i sociološko pitanje, jer se radi o jednom istom narodu.
Crnogorci su u Beogradu imali sve. Vladajuća mjesta u vlasti, firmama, studirali su i završavali škole o trošku države Srbije, liječili se takođe džabe i bili uvaženi kao da su svi od zlata. I to im je bilo malo, pa su na svu tu pažnju i ljubav odgovorili mržnjom. Nije mali broj onih koji i sada od Srbije imaju sve, ali i dvojno državljanstvo koje kriju, pa kad su izbori u Montenegru trče da svoj glas daju jednom od najvećih izdajnika u istoriji srpskog naroda - Milu Đukanoviću. NJemu je to u genima. NJegov djed je na Cetinju, okupatorsku italijansku vojsku dočekao bacajući cvijeće pred Pircia Birolija i fašiste.
Ali šta je sa narodom? Odu za neke mrvice, daju glas neprijatelju Srba i potom se vrate u Beograd, da uživaju, kao da se ništa nije desilo. Kako to da Marovići, uz krivična djela i toliku krađu slobodno šetaju Beogradom, a Svetozar je bio ideolog odvajanja Srbije i Crne Gore. Državni organi Srbije moraju dobro da se zamisle oko ovoga fenomena, istraže ga i uskrate boravak onima koji su protiv Srbije. Nekad sam sa ponosom u Beogradu govorio da sam Crnogorac, a sad nakon ovolikih izdaja me stid to to reći. Brzo li zaboraviše Crnogorci ko su i šta su…
Sreća, pa je u Crnoj Gori ostalo zdravo jezgro naroda koji zna ko je i šta je, koji pripada širokom korpusu srpskog naroda i svjestan je da je to naša tradicija i nasleđe. Najbolji dokaz za to je veliki Crkveno narodni sabor, koji je 21. decembra po velikom nevremenu u Nikšiću, na poklon jednom od najvećih svetitelja, doveo preko 20 hiljada ljudi. Uz svu opstrukciju Milove policije.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirović kaže,, Blagoslovi Gospode neprijatelje moje, i ja ih blagosiljam i ne kunem''. No on je ipak svetac i duhovnik pa nam se poruke ne mogu podudarati. Ja mali, ponizni rab Božiji za kraj kažem: Urazumi Gospode nerazumne, daj im makar malo mudrosti i odvrati od zlog i nesretnog nauma. Spasi ime i čast Crne Gore i naroda koji je uz Srbiju. Neka se umjesto izdajničkog, gorama i brdima NJegoševim, parolama patriotski poklič koji će se čuti i u Srbiji. Živjela Srbija! Živjela Crna Gora! Živjelo naše predrago Srpstvo!
Pročitajte OVDE prethodnu kolumnu Erakovića.
Izvor: Pravda
