Tužba, podnesena Okružnom sudu SAD-a u Vašingtonu, navodi da su „velike zapadne kompanije“ vršile plaćanja talibanima zato što su u Avganistanu imali unosnih poslova i svi su platili talibanima da se uzdrže od napada na njihove poslovne interese. "
"Optužene su sve velike zapadne kompanije sa unosnim preduzećima u Avganistanu posle 11. septembra (napad na “kule bliznakinje”) i svi su platili talibanima da se suzdrže od napada na njihove poslovne interese", navodi se u žalbi. "Te isplate zaštite su i pomogle su terorizam direktnim finansiranjem talibanske pobune koju podržava Al-Kaida, a koja je ubila i ranila hiljade Amerikanaca."
Navodi se zasnivaju na nekoliko poverljivih svedoka, internim dokumentima preduzeća, deklasifikovanim vladinim obaveštajnim izveštajima i svedočenju Kongresa, između ostalih izvora, navodi se u žalbi.
Tužioci uključuju članove porodice američke vojske. Meću njima porodica Andreva Lunija, koji je ubijen kada je bombaš samoubica napao kontrolni punkt u junu 2010. godine.
Samoubilačka bomba nekoliko meseci kasnije uništila je oklopno vozilo koje je prevozilo američke snage, usmrtivši više desetina ljudi, uključujući pukovnika Dejvida Cabrera i Kristofera NJumana, čiji su članovi porodice takođe tužili kompanije.
Centerra Group, DAI Global, Louis Berger Group i Janus Global Operations neke su od kompanija imenovanih u tužbi.
Dve optužene kompanije DAI Globa i Louis Berger Group dobili su oko milijardu dolara razvojne pomoći od 2007. do 2009. godine.
Ovo čini otprilike 50% ukupnih ugovora američke Agencije za međunarodni razvoj u Avganistanu u tom periodu, navodi se u žalbi.
Mnogi ugovori, vredni milion dolara, zahtevali su rad u oblastima pod kontrolom talibana, a kompanije su, prema tužbi, platile ogromne sume za zaštitu grupi.
"Svaki ugovor zahtevao je rad u geografskim oblastima pod kontrolom ili uticajem talibana, a uobičajena praksa izvođača u takvim okolnostima bila je da plaćaju novac za zaštitu kako bi odvratili talibane od napada na njihove projekte", navodi se u tužbi.
Louis Berger Group, koja je sada deo Montreal WSP Global Inc., takođe je optužena za plaćanje mita.
U tužbi se navodi da je, na primer, jedan od rukovodilaca LBG projekata opravdao plaćanje zaštite talibanima rekavši da su članovi grupe „umereni“ ako ne ometaju njegov projekat i „nisu svi loši“.
„Žalba protiv terorizma tvrdi da je osam velikih multinacionalnih korporacija, od kojih je većina američka, redovno plaćala „isplate zaštite“ talibanima, koja su bila dizajnirana da povećaju profit kompanija preusmeravanjem nasilja dalje od sopstvene poslovne interese ", rekao je za Si En Bi SI Rian Sparacino, partner jedne od firmi koja se nalazi u tužbi.
Ovaj razvoj događaja takođe je prilično pokazatelj stanja operacije koju su u Avganistanu vodile SAD, kada čak i nacionalne kompanije imaju toliko malo poverenja u svoje vojne sposobnosti da primaju usluge “zaštite” neprijateljskim frakcijama.
U međuvremenu, 29. decembra, talibanski zvaničnici rekli su da su pristali na privremeno primirje sa SAD-om kako bi se pružila prilika za potpisivanje mirovnog sporazuma.
Četiri člana pregovaračkog tima SAD-a nedelju dana su se sastajala sa vladajućim savetom pre nego što su se dogovorili o kratkom prekidu vatre.
Šef talibana mora odobriti odluku o prekidu vatre, ali to se i očekivalo. Trajanje prekida vatre nije određeno, ali sugerisalo se da će trajati 10 dana. Američki izveštaj navodi anonimne zvaničnike, ne navodeći uopšte određeni izvor.
Prema sporazumu, potreban je mirovni sporazum između SAD-a i talibana, kako bi mogao započeti unutar avganistanski dijalog.
Očekuje se da će se prva tačka dnevnog reda odnositi na to kako primeniti primirje između talibana i Snaga nacionalne bezbednosti u Avganistanu.
Trenutno je samo pitanje vremena dok će talibani "pobediti", jer su se SAD i Sigurnosne snage avganistanske vlade pod kontrolom SAD-a pokazale nesposobnima da garantuju bilo koji izvor prednosti nad talibanima
Kako je prošao napad na Asadove novopostavljene položaje na jugoistoku Idliba, saznajte OVDE!
Izvor: Pravda
