Pravda

Piše: Slobodan Nikolić

Ha­ni­bal je bio de­da ru­skog pe­sni­ka Alek­san­dra Pu­ški­na. Sve je ovo de­li­mič­no tač­no. 

Ovog, za­pra­vo Ara­pi­na iz Abi­si­ni­je, po ime­nu Ibra­him, na pi­ja­ci u Ca­ri­gra­du ku­pio je Sa­va Vla­di­sla­vić (1668–1738), Sr­bin iz Her­ce­go­vi­ne, ko­ji je da­le­ki ro­đak pe­sni­ka Jo­va­na Du­či­ća, ko­ji je o Sa­vi na­pi­sao i knji­gu „Grof Sa­va Vla­di­sla­vić”. U Ca­ri­gra­du je Sa­va bio kao tr­go­vac, ali na pre­po­ru­ku je­ru­sa­lim­skog pa­tri­jar­ha Do­si­te­ja, za ru­skog ca­ra Pe­tra Ve­li­kog pre­u­zi­mao je raz­ne taj­ne mi­si­je. Ka­sni­je je po­stao i di­plo­ma­ta, pa je bio pred­stav­nik Ru­si­je u Ri­mu i u Pe­kin­gu: on je raz­gra­ni­čio Ru­si­ju i Ki­nu – i da­nas je ta gra­ni­ca i da­lje va­že­ća.

Sa­va je 1705. go­di­ne, vra­ća­ju­ći se iz Ca­ri­gra­da u Mo­skvu, po­veo sa so­bom i Ibra­hi­ma, da ga po­klo­ni Pe­tru Ve­li­kom. Car je u tom tre­nut­ku bio u Vilj­nu­su, u svom voj­nom šta­bu. U Cr­kvi Sve­te Pet­ke, Ibra­him je kr­šten sa na­re­če­nim ime­nom Pe­tar, a po ocu, u čast ca­ra, kao Pe­trov­ni. Kum je bio Pe­tar Ve­li­ki, a Ibra­hi­mo­vu maj­ku je na kr­šte­nju pred­sta­vlja­la že­na ta­da­šnjeg polj­skog kra­lja Av­gu­sta Ja­kog, kra­lji­ca Kri­sti­ja­na Eber­har­di­na. Či­ta­vog ži­vo­ta su ovog Ara­pi­na zva­li Avram Pe­trov­ni Ha­ni­bal.

Kao ma­li, dru­go­vao je sa si­nom Sa­ve Vla­di­sla­vi­ća, Lu­kom. Ka­sni­je je za­vr­šio po­li­teh­nič­ku ško­lu u Fran­cu­skoj, u Me­cu. Bo­rio se kao fran­cu­ski voj­nik u Špa­ni­ji i vra­tio se 1716. go­di­ne u Ru­si­ju. Sa­vu Vla­di­sla­vi­ća, Ha­ni­bal je pra­tio u Ki­nu. Ka­da je na ru­ski pre­sto do­šla Je­li­sa­ve­ta, pre­šao je Ha­ni­bal iz Si­bi­ra u Ru­si­ju i po­sta­vljen je za ober-ko­man­dan­ta u Ta­li­nu, u Esto­ni­ji. Ka­sni­je je pen­zi­o­ni­san. Umro je u 93. go­di­ni. NJe­go­va ćer­ka bi­la je ba­ba Alek­san­dra Pu­ški­na. Pu­škin je u ne­kim svo­jim de­li­ma po­mi­njao Sa­vu Vla­di­sla­vi­ća i nje­go­vog si­na Lu­ku. 

Na ža­lost, sve ovo ne pi­še na tri­ma plo­ča­ma na spo­lja­šnjem zi­du Cr­kve Sve­te Pet­ke u Vilj­nu­su. A pri­ča je vr­lo in­te­re­sant­na.

Kako Slovenke osvajaju Belu kuću, pogledajte OVDE.

Izvor: Politika