Piše: Slobodan Nikolić
Hanibal je bio deda ruskog pesnika Aleksandra Puškina. Sve je ovo delimično tačno.
Ovog, zapravo Arapina iz Abisinije, po imenu Ibrahim, na pijaci u Carigradu kupio je Sava Vladislavić (1668–1738), Srbin iz Hercegovine, koji je daleki rođak pesnika Jovana Dučića, koji je o Savi napisao i knjigu „Grof Sava Vladislavić”. U Carigradu je Sava bio kao trgovac, ali na preporuku jerusalimskog patrijarha Dositeja, za ruskog cara Petra Velikog preuzimao je razne tajne misije. Kasnije je postao i diplomata, pa je bio predstavnik Rusije u Rimu i u Pekingu: on je razgraničio Rusiju i Kinu – i danas je ta granica i dalje važeća.
Sava je 1705. godine, vraćajući se iz Carigrada u Moskvu, poveo sa sobom i Ibrahima, da ga pokloni Petru Velikom. Car je u tom trenutku bio u Viljnusu, u svom vojnom štabu. U Crkvi Svete Petke, Ibrahim je kršten sa narečenim imenom Petar, a po ocu, u čast cara, kao Petrovni. Kum je bio Petar Veliki, a Ibrahimovu majku je na krštenju predstavljala žena tadašnjeg poljskog kralja Avgusta Jakog, kraljica Kristijana Eberhardina. Čitavog života su ovog Arapina zvali Avram Petrovni Hanibal.
Kao mali, drugovao je sa sinom Save Vladislavića, Lukom. Kasnije je završio politehničku školu u Francuskoj, u Mecu. Borio se kao francuski vojnik u Španiji i vratio se 1716. godine u Rusiju. Savu Vladislavića, Hanibal je pratio u Kinu. Kada je na ruski presto došla Jelisaveta, prešao je Hanibal iz Sibira u Rusiju i postavljen je za ober-komandanta u Talinu, u Estoniji. Kasnije je penzionisan. Umro je u 93. godini. NJegova ćerka bila je baba Aleksandra Puškina. Puškin je u nekim svojim delima pominjao Savu Vladislavića i njegovog sina Luku.
Na žalost, sve ovo ne piše na trima pločama na spoljašnjem zidu Crkve Svete Petke u Viljnusu. A priča je vrlo interesantna.
Kako Slovenke osvajaju Belu kuću, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika