Ako želite mir, pripremajte se za rat. Ovo je klasična fraza koju je pre 1600 godina izgovorio rimski istoričar i komandant Flavijus Vegetius Renatus. Drugim rečima, jaka vojska koja može zadržati protivnika od napada može da garantuje trajni mir. Ovaj izraz se koristi i danas, naročito kada je u 2016. bivši predsednik Latvije Raimonds Vejonis na konferenciji “LJudi i odbrana” u švedskom gradu Seleniumu izjavio da “samo slabost izaziva Rusiju”, piše Svenska Dagbladet.
“Može se samo poželeti da evropski, a pogotovo švedski političari, čuju ovu poruku”, navodi se u novinama.
Od početka 21. veka Rusija stalno povećava svoje vojne izdatke. Danas je ruski odbrambeni proračun oko 4% BDP-a. Međutim, Rusija se neće vratiti starim sovjetskim teškim timovima, jer se “ruski režim” više oslanja na kvalitetu i novu opremu. Hipersonične krstareće rakete, zrakoplovi pete generacije i novi tenkovi, sve su to primjeri tehnologije koja će u bliskoj budućnosti preuzeti borbenu dužnost.
Istovremeno je Moskva poboljšala svoju vojnu doktrinu. Kada je Rusija 2014. “pripojila” Krim, zapadni su se stručnjaci divili brzini i delotvornosti koja je postala simbolom “ruskog napada”. Evropske zemlje nisu imale mnogo odgovora na korake koje je Rusija preduzela kako bi razvila svoj vojni potencijal.
Međutim, prema švedskom listu, evropske čelnike glava ne bi trebala da boli samo zbog Rusije. Kina takođe namerava da poveća svoju prisutnost u regiji. O tome svedoči širenje železničke mreže u zapadnom smeru, kao i napori Kine da otkupi važne infrastrukturne objekte u evropskim zemljama. Osim toga, Peking pokazuje sve veći interes i za Arktik.
U sadašnjim okolnostima, ova zemlja ne može da vodi borbene operacije u udaljenim zemljama, ali Kina ulaže u istraživanja odbrane u većem opsegu od njenog saveznika Rusije. Najveći dokaz da Kina želi da postane svetska sila je da gradi vlastite nosače aviona.
Evropa, a pogotovo Švedska, daleko je od toga da čini dovoljno da odgovori na te “rastuće pretnje”. Švedska još uvek nije članica NATO pakta, iako je ministar odbrane ove zemlje to pokušao nadoknaditi uz pomoć sastava bilateralnih i multilateralnih ugovora sa Sjedinjenim Državama. Međutim, nakon ostavke američkog ministra obrane DŽejmsa Matisa, transatlantska veza je manje pouzdana i Švedska reskira da ostane bez “sigurnosnog sidra”, piše list.
“Stoga Švedska, zajedno sa svojim susedima, EU i NATO paktom, treba da stvori pouzdan odbrambeni potencijal, koji će moći da zadrži Rusiju i Kinu”, ističe Svenska Dagbladet.
Prvo, svi trebaju da povećaju mogućnost odbrane. To vredi i za Švedsku, koja još nije prešla prag NATO-a od 2% BDP-a za vojnu potrošnju. Iako je u poslednjih dvadeset godina uspela da zaustavi trend smanjenja, potrebno je da uloži dodatne napore i ozbiljno razmotriti pitanje odbrane.
Posao vojnika treba da postane posebno privlačan povećanjem plata, povećanjem broja naknada i stvaranjem delotvornog sastava potpore za veterane. Primer u ovom slučaju se može uzeti iz Sjedinjenih Država, gde vojnici nakon službe, na primer, dobivaju stipendije za obrazovanje.
Osim toga, aktivnosti vojski severne Evrope mogu da postanu delotvornije putem razmene informacija. Za Švedsku i Finsku je to pitanje posebno važno, budući da te zemlje trenutno nisu deo NATO-a.
Naoružana Europa će zahtevati i ciljana ulaganja u opremu. Od 2020. godine Evropski fond za odbranu planira da izdvoji 1,5 milijardi eura za različita istraživanja u području odbrane. Ovo je dobar početak, ali bi taj iznos trebao biti veći, ako EU želi da drži korak s Rusijom i Kinom.
Sjedinjene Države, troše 3,4 milijarde dolara samo na Agenciju za napredne istraživačke projekte u području odbrane (DARPA). Možda je EU potrebno isto telo za razvoj inovativnih tehnologija u područjima koja su na pomolu.
“Nema sumnje da naoružavanje vojske EU znači i visoke troškove, a na nekim mestima i političke sukobe. Međutim, bez jake odbrane, Evropa će biti regija s vakuumom moći, ranjiva na neprijateljske vojne i političke avanture. Ako želimo trajan mir, moramo biti spremni i na njegovu suprotnost”, sažima Svenska Dagbladet.
Pročitajte OVDE zašto je Izrael u šoku i kakav je to projektil predstavio Iran.
Izvor: logicno. com/ Saša. F/ SVD
