Ако желите мир, припремајте се за рат. Ово је класична фраза коју је пре 1600 година изговорио римски историчар и командант Флавијус Вегетиус Ренатус. Другим речима, јака војска која може задржати противника од напада може да гарантује трајни мир. Овај израз се користи и данас, нарочито када је у 2016. бивши председник Латвије Раимондс Вејонис на конференцији “Људи и одбрана” у шведском граду Селениуму изјавио да “само слабост изазива Русију”, пише Свенска Дагбладет.
“Може се само пожелети да европски, а поготово шведски политичари, чују ову поруку”, наводи се у новинама.
Од почетка 21. века Русија стално повећава своје војне издатке. Данас је руски одбрамбени прорачун око 4% БДП-а. Међутим, Русија се неће вратити старим совјетским тешким тимовима, јер се “руски режим” више ослања на квалитету и нову опрему. Хиперсоничне крстареће ракете, зракоплови пете генерације и нови тенкови, све су то примјери технологије која ће у блиској будућности преузети борбену дужност.
Истовремено је Москва побољшала своју војну доктрину. Када је Русија 2014. “припојила” Крим, западни су се стручњаци дивили брзини и делотворности која је постала симболом “руског напада”. Европске земље нису имале много одговора на кораке које је Русија предузела како би развила свој војни потенцијал.
Међутим, према шведском листу, европске челнике глава не би требала да боли само због Русије. Кина такође намерава да повећа своју присутност у регији. О томе сведочи ширење железничке мреже у западном смеру, као и напори Кине да откупи важне инфраструктурне објекте у европским земљама. Осим тога, Пекинг показује све већи интерес и за Арктик.
У садашњим околностима, ова земља не може да води борбене операције у удаљеним земљама, али Кина улаже у истраживања одбране у већем опсегу од њеног савезника Русије. Највећи доказ да Кина жели да постане светска сила је да гради властите носаче авиона.
Европа, а поготово Шведска, далеко је од тога да чини довољно да одговори на те “растуће претње”. Шведска још увек није чланица НАТО пакта, иако је министар одбране ове земље то покушао надокнадити уз помоћ састава билатералних и мултилатералних уговора са Сједињеним Државама. Међутим, након оставке америчког министра обране Џејмса Матиса, трансатлантска веза је мање поуздана и Шведска рескира да остане без “сигурносног сидра”, пише лист.
“Стога Шведска, заједно са својим суседима, ЕУ и НАТО пактом, треба да створи поуздан одбрамбени потенцијал, који ће моћи да задржи Русију и Кину”, истиче Свенска Дагбладет.
Прво, сви требају да повећају могућност одбране. То вреди и за Шведску, која још није прешла праг НАТО-а од 2% БДП-а за војну потрошњу. Иако је у последњих двадесет година успела да заустави тренд смањења, потребно је да уложи додатне напоре и озбиљно размотрити питање одбране.
Посао војника треба да постане посебно привлачан повећањем плата, повећањем броја накнада и стварањем делотворног састава потпоре за ветеране. Пример у овом случају се може узети из Сједињених Држава, где војници након службе, на пример, добивају стипендије за образовање.
Осим тога, активности војски северне Европе могу да постану делотворније путем размене информација. За Шведску и Финску је то питање посебно важно, будући да те земље тренутно нису део НАТО-а.
Наоружана Еуропа ће захтевати и циљана улагања у опрему. Од 2020. године Европски фонд за одбрану планира да издвоји 1,5 милијарди еура за различита истраживања у подручју одбране. Ово је добар почетак, али би тај износ требао бити већи, ако ЕУ жели да држи корак с Русијом и Кином.
Сједињене Државе, троше 3,4 милијарде долара само на Агенцију за напредне истраживачке пројекте у подручју одбране (ДАРПА). Можда је ЕУ потребно исто тело за развој иновативних технологија у подручјима која су на помолу.
“Нема сумње да наоружавање војске ЕУ значи и високе трошкове, а на неким местима и политичке сукобе. Међутим, без јаке одбране, Европа ће бити регија с вакуумом моћи, рањива на непријатељске војне и политичке авантуре. Ако желимо трајан мир, морамо бити спремни и на његову супротност”, сажима Свенска Дагбладет.
Прочитајте ОВДЕ зашто је Израел у шоку и какав је то пројектил представио Иран.
Извор: logicno. com/ Саша. Ф/ SVD
