Vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, označeni kao organizatori atentata, ubijeni su u policijskoj akciji "Sablja".

Međutim, malo ko veruje da su se svi krivci našli iza rešetaka te da je rasvetljena prava pozadina atentata. 

Politička zaostavština

Jedan od Đinđićevih bliskih saradnika i lidera 5. oktobra bivši potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović za Srpski telegraf kaže da na puno pitanja do danas, 16 godina nakon ubistva, nije dobijen odgovor.

- To ukazuje da neko ne želi da se utvrde skoro sve činjenice oko ubistva premijera Zorana Đinđića, neki nisu smeli, a bogami neki nisu ni hteli da zagrebu ispod površine. Zbog toga i ne možemo pouzdano da kažemo kakva je bila pozadina - poručuje Čović.

Interesantno je, dodaje Čović, što su ljudi na sudu govorili da su znali da se sprema ubistvo premijera.

- Još uvek nismo videli odgovore kako to da je baš neposredno pred atentat bilo renoviranje kamera u Vladi Republike Srbije, šta je sa nekim uništenim dokazima kao što su vrata koja su nestala, uzorci krvi koji su se ubuđali... Zašto npr. "zemunski klan" nije procesuiran još 2001. godine, ko ih je pustio iz zatvora - pita bivši potpredsednik srpske Vlade.

Kada ubiju premijera, sigurno da se radi o politici, a ne o kriminalu, smatra Čović te ističe da je morala da se napravi analiza političke zaostavštine koju je vodila Vlada, odnosno premijer, a time bi se otkrili i motivi ubistva:

- Mi smo radili u jednom jako teškom vremenu i bili pod raznim pritiscima. Zašto je na primer februara 2003. pokušaj atentata na auto-putu kod hale Limes, zašto tada nije podneta optužnica za pokušaj ubistva, nego je Bagzi pušten, i ko ga je pustio, ko je doneo takvu odluku? I da li smo mi već te 2001, da je "zemunski klan" procesuiran onako kako je trebalo, takođe mogli da sprečimo 12. mart? Kako je i u kom vremenskom periodu taj "zemunski klan" rastao, "surčinski klan" je postojao i pre 5. oktobra i imali su legitimacije tadašnje Državne bezbednosti. Nije ih sigurno štitio Zoran Đinđić.

Albanski lobi

Čović kaže da je upitno i to gde su sve mogli da se nalaze pucači.

- Uz čiju pomoć je albanski lobi takođe jačao nakon ubistva Đinđića, znamo da smo tamo krajem 2002, 2003. napravili potpuno nov pristup kada je Kosovo i Metohija u pitanju... Ko je od političara najviše profitirao od ubistva Zorana Đinđića? Znate, 2001. je bila mnogo pre 2003, koji tajkuni su ojačali posle ubistva premijera, koji su policajci najviše avanzovali posle ubistva i po kojim kriterijumima su im deljena unapređenja? A ta priča, znate, znali su ovi, znali su oni, pa ja gledam šta su ljudi izjavljivali u sudskom procesu i vidim da su svi sve znali - poručuje Čović.

Na sudu kada su ih advokati pitali "a kako ste vi to znali", oni kažu, "pričalo se po ambasadama, na prijemima".

- Mnogo je tu pitanja na koja nismo dobili odgovore - zaključuje Čović.

Toma Fila

- Najviše verujem u teoriju da je na Đinđića pucano jer se znalo da je aminovao da kompromitujući papiri o borcima sa Kosova i iz ratova u Hrvatskoj i BiH budu izručeni Haškom tribunalu. Mislim da tu nema druge pozadine, sve je jednostavno - mišljenja je Fila.

Prelević: Nije pristao da Srbija izgubi sve

Prema rečima advokata Boža Prelevića, koji je bio akter sudskog procesa nakon ubistva Đinđića, premijera Srbije likvidirale su strane obaveštajne službe, a prisetio se i reči nekadašnjeg britanskog ambasadora u Srbiji Čarlsa Kraforda.

- Kraford je bio Zoranov i moj prijatelj i on nam kaže: "Mi imamo zadatak da odemo na Kosovo i kažemo - vidite, bio je rat, ubistva, silovanja, krađe, paljenja, vi ne možete da živite zajedno. A onda odemo u Bosnu i kažemo - vidite, ovde je bio rat, ubistva, silovanja, krađe, paljenja, vi možete da živite zajedno". Znači, Zoran je platio glavom svoje insistiranje da Srbija ne izgubi sve - ocenio je Prelević.

Činjenice

Zoran Đinđić 1952-2003.

po obrazovanju doktor filozofije
jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke
gradonačelnik Beograda (1997)
predsednik Vlade Republike Srbije (2001-2003)​
Fila: Kosovo i Hag mu došli glave
Prema rečima poznatog beogradskog advokata Tome File, Đinđić je ubijen jer je smatran izdajnikom.

Zašto su ruski generali plakali pred Slobom, ko je jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog u Hagu… Pročitajte OVDE sve detalje.

Izvor: Srpski Telegraf