U tom smislu, odgovor pre svega leži u četiri specijalne jedinice, dve policijske i dve vojne, s kojima naša država raspolaže: Specijalna brigada Vojske Srbije, Bataljon vojne policije specijalne namene "Kobre", Žandarmerija i Specijalna teroristička jedinica MUP "SAJ".

Specijalna brigada Vojske Srbije

Ako tražite najbolje od najboljih, naći ćete u ovoj elitnoj jedinici Vojske Srbije. Reč je o taktičkoj skupini diverzantskih, protivdiverzantskih, protivterorističkih i padobranskih jedinica. One su u službi izviđanja i prikupljanja obaveštajnih podataka, prvenstveno u neprijateljevom rasporedu, u svim zemljišnim, meteorološkim i borbenim uslovima u operacijama Kopnene vojske i Vojske Srbije.

- To su situacije poput talačkih kriza, borbe protiv terorizma, gušenja oružanih pobuna,otkrivanja i obeležavanja ciljeva za dejstvo avijacije i artiljerije i spasavanje oborenih pilota, ostavljenih i ubačenih izviđačko-diverzantskih grupa i pojedinaca u pozadini neprijatelja - objašnjeno je na njihovom sajtu.

Obuka se realizuje na trogodišnjem periodu, sastavljena je iz tri nivoa: selektivnog - u trajanju od 9, odnosno 13 nedelja, 7 dana nedeljno, osnovnog - od godinu dana (dva puta po šest meseci) i naprednog - od dve godine.

Prvi nivo obuke podrazumeva odabir najbolje mentalno i fizički sposobnih i visoko motivisanih kandidata za ispunjenje zadataka poput: fizičke obuke, gađanja i vatrene obuke, taktičke obuke, taktičke obuke specijalnih jedinica, topografije i orijentacije na zemljištu, padobranske obuke i završnog ispita.

Drugi nivo se svodi na fizičke obuke, gađanja i vatrene obuke, taktičke obuke, taktičke obuke specijalnih jedinica, topografije i orijentacije na zemljištu, sredstava i sistema za vatrenu podršku, sredstava telekomunikacija i procedura saobraćaja telekomunikacionim sredstvima i taktičkih vežbi.

Ko stigne do trećeg, treba da se pripremi na usavršavanja na kursevima iz oblasti: engleskog jezika, padobranstva, ronjenja, alpinistike i GSS, preživljavanja...

Komanda Specijalne brigade je u Pančevu, a jedinice su stacionirane u Nišu i Pančevu. Komandant Specijalne brigade je brigadni general Miroslav Talijan, njihov dan se obeležava 29. septembra.

Kobre

Prioritet Bataljona vojne policije (specijalne namene) „Kobre" jeste bezbednosna zaštita određenih lica i objekata od posebne važnosti. NJihov zadatak je da budu operativno sposobni i da su im snage raspoložive za realizaciju misija. Misilja može da se sastoji od preduzimanja preventivnih mera i radnji u realizaciji poslova bezbednosne zaštite, protivterorističkih i protivpobunjeničkih borbi, procene, planiranja i realizacije bezbednosnih zadataka iz domena zaštite određenih lica i objekata, borbi protiv terorizma i pobunjeničkih grupa u svim uslovima (naseljena mesta, saobraćajna sredstva, objekti) i obezbeđenja najviših stranih vojnih delegacija u zvaničnim posetama Republici Srbiji.

Za prijem u Kobre treba izdvojiti tri nedelje za selektivni deo, za koji su propisani opšti i posebni uslovi. Oni se tiču starosne granice, posedovanja besprekornog dosija i visokih službenih ocena, zdravstveno-psihološke selekcije prema posebnim kriterijumima i visokim standardima, kao i bezbednosne provere.

U "Kobre" se primaju samo oni koji prođu sve testove. Neki otpadnu još na zdravstvenom pregledu, drugi odustanu tokom selektivne obuke i oni se vraćaju na dužnosti u svoje matične jedinice. U proseku, trećina prijavljenih na konkurs uđe u sastav „Kobri".

Oni koji steknu pravo da na rukavu nose amblem ove jedinice, po prijemu prolaze kroz razne specijalističke obuke.

Odeljenje vojne policije za protivterorističku borbu, u okviru 282. bataljona vojne policije JNA formirano je naredbom saveznog sekretara za odbranu 14. aprila 1978. godine. Brojalo je dvanaest starešina, izabranih po specijalnim kriterijumima i predstavljalo je prvu takvu jedinicu na našim prostorima. U nadležnost korpusa specijalnih jedinica GARDE prelazi 1992. Od 2008. godine jedinica menja naziv u Bataljon vojne policije specijalne namene „Kobre" i prelazi u sastav Uprave vojne policije Generalštaba Vojske Srbije.

Praktično, ova jedinica vraćena je na mesto gde se nalazila u vreme osnivanja 1978. Pune tri decenije ovu jedinicu čini profesionalni starešinski sastav. Iako su u suštini vrhunski obučeni vojni specijalci, pripadnici „Kobri" danas su poznati i kao telohranitelji najviših državnih funkcionera - predsednika Srbije, ministra odbrane, načelnika Generalštaba.... Na jednim zadacima nose uniforme i crne beretke vojne policije, na drugima odela i kravate. Na takvim poslovima u bliskoj budućnosti biće angažovani i najbolji iz grupe.

Komandant Bataljona je potpukovnik Vladimir Ušljebrka.

SAJ

U Specijalnu antiterorističku jedinicu SAJ se dobrovoljno prijavljuju najsposobniji pripadnici isključivo redovnog sastava policije. Biraju se pojedinci koji mogu da deluju pođednako uspešno u svim uslovima (na zemlji, u vazduhu, vodi i pod vodom), koji se odlikuju disciplinom u obavljanju poslova, jakom motivacijom i snažnim osećajem za timski rad.

Ova jedinica angažuje se u situacijama kada obična policija ne može da reši: situacije s taocima u gradskim zonama, otmice vazduhoplova, u borbi protiv organizovanog kriminala i slično.

Uslovi za prijem kandidata preko kponklursa su da nisu stariji od 27 godina, da imaju najmanje dve godine staža u MUP-u, najmanje četvrti stepen stručne spreme, vozačku dozvolu „B" kategorije i da nisu osuđivani.

Posle selektivne faze, sledi osnovna obuka u dva nivoa po tri meseca:

- U fazi "drila" kandidati imaju marševe (dnevne i noćne), rad bez pogovora, upotrebu automatskog oružja, taktičke obuke odeljenja (napad, odbrana, kretanje, izrada zaklona, maskiranje), sportskih aktivnosti, a treba da pokažu i psihofizičke sposobnosti: otpornost na stres, mogućnost realne procene u napetim situacijama, sposobnost komunikacije sa kolegama i osećaj za timski rad - navodi se na sajtu MUP.

Druga faza obuke podrazumeva vežbanje upada u objekat, rad sa vozilima, tehnike veranja i drugo. Sve to sa starim uniformama, šlemomo na glavi i nižeg ranga u odnosu na ostale pripadnike Jedinice, kako bi se proverila njihova motivacija, volja i upornost.

Nakon formiranja jedinstvenog SAJ, jedinica se deli na timove A,B,C. Prvi tim je tzv. Upadni tim, udarna pesnica jedinice, njega sačinjavaju najelitniji pripadnici i oni prvi dolaze u kontakt s teroristima Iza njih su pripadnici tima B. To je tim za podršku koji prvom timu obezbeđuje podršku. Tim C je sačinjen od ostatka, a to su tehnička ekipa, deo za obuku pasa...

Svaki SAJ-ovac nosi crni kombinezon, čizme marke "magnum", rukavice s ojačanjima, zaštitne naočare, fantomku. Na zadatke kreću blindiranim landroverima i helikopterima Bel 212. Naoružani su pištoljima ČZ-75, "češka zbrojovka" kao i neizbežnim "heklerima" raznih varijanti.

Za snajperska dejstva koriste puške G3 i G33, kao i "Zastavine" M-93. Baza SAJ-a je u Batajnici. Početkom juna 1992. formira se Komanda SAJ koja je imala tri podružnice.

Od 2000. ova jedinica smeštena je jedino u Beogradu.

Žandarmerija

Žandarmerija je posebna jedinica policije u sedištu Direkcije policije i njene snage se angažuju na predlog rukovodioca organizacione jedinice, po odobrenju direktora policije.

- NJihove snage se koriste u slučajevima kada treba suzbiti terorizam (prikupljanje i obrada operativnih saznanja, otkrivanja krivičnih dela terorizma i obezbeđivanje materijalnih dokaza, lišavanje slobode učinilaca krivičnih dela, intervencija u unutrašnjoj odbrani zemlje u cilju razbijanja organizovanih terorističkih grupa, preventivna antiteroristička delatnost), lišavanje slobode članova organizovanih i drugih opasnih kriminalnih grupa i pojedinaca u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama MUP-a, uspostavljanje javnog reda narušenog u većem obimu, suzbijanje pobuna u institucijama za izvršenje krivičnih sankcija, obezbeđenje objekata i ličnosti (sedišta stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava u zemlji kao i diplomatsko-konzularnih predstavništava u inostranstvu, obezbeđenje objekata od vitalnog bezbednosnog interesa za Srbiju, posebna obezbeđenja štićenih ličnosti), pružanje pomoći u vanrednim situacijama - spasilačka služba (u slučaju opšte opasnosti, otklanjanje posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama);pružanja pomoći kod nesreća na vodi i kopnu (drumskom, železničkom i aviosaobraćaju), ronilačke i nautičke aktivnosti, pružanje pomoći drugim državnim organima, angažovanja u inostranstvu (u misijama UN), obuku i instruktažu pripadnika struktura bezbednosti - piše u objašnjenu. Ukratko, borba protiv terorizma, obezbeđivanje javnog reda i mira u stanjima visokog rizika i pružanje pomoći u vanrednim situacijama.

Prijem kandidata i obuka u Jedinici vremenom se menjala. Nakon ponovnog osnivanja Žandarmerije 25. juna 2001. vrata su bila otvorena kandidatima iz policije, ali i zainteresovanim civilima koji su ispunjavali utvrđene kriterijume, a posle obuke su polagali državni ispit. Kandidatima koji su dolazili iz policije ugovor je bio na neodređeno, dok onima iz civilstva na određeno vreme, u periodu od tri godine.

Sam početak procesa prijema nakon predavanja dokumentacije čini provera kandidata. Bezbednosne provere kojima su podvrgnuti svi kandidati koji stupaju u redove vojske ili policije obuhvataju provere iz domena javne i državne bezbednosti. Ukoliko ne ispunjavaju postavljene kriterijume, imaju kriminalni policijski dosije oni lično ili neko od bližih rođaka, nije moguće proći dalje.

Selektivna obuka traje 25 dana i na nju se pozivaju kandidati koji su predali molbu za prijem u jedinicu kada se raspiše konkurs. Iskustva pokazuju da najveći broj polaznika napusti obuku u prvih 10 dana.

U slučaju uspešnog okončanja ovog dela obuke, kandidati se raspoređuju po odredima Žandarmerije. U jedinicama Žandarmerije se nastavlja specijalistička obuka gde se kandidati usavršavaju. Po ugledu na najbolje jedinice u zemlji i inostranstvu i ovaj deo obuke je eliminacionog karaktera. U slučaju da kandidat ne zadovolji zahtevane kriterijume vraća se u matičnu jedinicu odakle je došao.

Žandarmerija je osnovana ukazom Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, 28. juna 2001. Čine je četiri odreda - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

Pročitajte OVDE ko to kaže da će za deset godina sprska vojska komandovati kosovskom.

Izvor: Telegraf/Mediji