Posebno u seoskim i ruralnim sredinama, ovakvih priča ima u izobilju, dok ih je u gradu znatno manje. Svako od nas je sigurno čuo istu verziju neke strašne priče više puta. I to od različitih ljudi, identična priča, ali različito mesto. U takve stvari je teško poverovati, jer je sve prevelika slučajnost i deluje kao priča za decu.
Međutim, evo nekih informacija iz prve ruke, iz jednog sela u Rasinskom okrugu. Na tom putu možete sresti bake i deke i od njih čuti prilično jezive priče. Toliko jezive da ćete se slediti, a nikako nisu od onih koje se ponavljaju i koje svako zna napamet.
- Bilo nas je četvoro u sobi, koristili smo zlatan prsten, čašu vode i slova na papiru. Kada je sve počelo moj brat je bio toliko napet i uplašen. U jednom momentu smo čuli pucketanje i jednostavno se svi uznemirili, međutim brat nije mogao da izdrži i kresnuo je upaljačem. U tom momentu, unuka (4 godine) je zaplakala u sobi pored. Kada smo otišli tamo, zatekli smo dete okrenuto naopako u krevecu, a lopta koja je bila pored nje, sada je bila na sred sobe. Pitali smo devojčicu šta je bilo, a ona je rekla "Baba mi otima loptu" misleći pri tom na moju pokojnu sestru koju smo mi prizivali. Nakon toga, nismo više pokušavali - priča žena ovaj jezivi događaj.
Čanak puk’o! Ništa od rezolucije o Vojvodini. Pogledajte OVDE.
Izvor: Mediji, Informer
