- Sudbina dijaloga, nije ni u Vašingtonu, ni u Briselu, ni u Moskvi, već u Beogradu i Prištini, ali Moskva, Brisel i Vašington i drugi ne smeju da smetaju. U najboljem slučaju treba da pomognu dijalog, ali minimum je da ne smeju da smetaju. Za mene su sada te smetnje sa strane Vašingtona potpuno očigledne i o tome govorim sa velikim žaljenjem - ističe Kosačov u intervjuu.
On dodaje da pretpostavlja da bi Beograd i Priština mogli da izađu na kraj sa zadacima kojima se bavi dijalog da nema tih smetnji i kaže da se stiče se utisak da se zahvaljujući tome Priština ponaša sve agresivnije, i tako stvara dodatnu glavobolju za one zemlje EU koje su pomogle da se uspostavi direktan dijalog između dve strane.
- Iz Brisela se mogu u nekim slučajevima čuti kritike, ali ne čujem da ih ima iz SAD. Oni otvoreno podstiču te akcije, otvoreno dovode u pitanje Rezoluciju 1244, iako svi znamo da sve dok SB UN ne dođe do neke nove rezolucije na snazi može da bude samo ovarezolucija - ističe on.
Upitan za ideju razgraničenja, on ističe da mu se taj termin ne sviđa i da postoje različite ideje o tome, ali naglašava da sve one, pre svega moraju da imaju podršku unutar Srbije.
- Sve dok unutar Srbije nema jedinstva smatram da bi bilo nekorektno bilo koju varijantu razvoja situacije nametati spolja. To je vaše, unutrašnje pitanje.
Kaže i da bi bilo nepravilno da Rusija u zauzima stav – ovo je prihvatljivo za nas, a ovo nije.
Za njega je ključno sledeće:
- Odgovarajuće rešenje treba da bude izrađeno na osnovu Ustava Srbije i da bude u harmoniji sa Rezolucijom 1244. To su dve neosporne stvari, a sve ostalo može da podleže raspravi. I svaku varijantu eventualnog rešenja koja bi bila zasnovana na Ustavu i Rezoluciji 1244 samo bih pozdravio - kaže Kosačov.
Na pitanje da li veruje da je kompromis moguć, Kosačov konstatuje da je dijalog sada blokiran i da ni poslednji samit u Berlinu nije doneo neke veće rezultate.
- Želeo bih da verujem da taj berlinski proces predstavlja odraz zabinutosti EU. EU je proteklih godina vrlo optimistično govorila: “Sve je u redu, idemo u pravom smeru”, dok su kosovske vlasti to zloupotrebile, počele da se ponašaju prema svojim interesima, izlazeći iz komunikacije sa Briselom. I verujem da Brisel to ne može da ne brine i nadam se da Brisel razume da ta tendencija pre ili kasnije može dovesti do još težih odluka Prištine, čak do primene sile na severu pokrajine - upozorava on.
Prema njegovim rečima, to bi bio nepovoljan scenario, i katastrofičan za one zemlje EU koje to pitanje žele da reše političkim putem. Na pitanje o tome kako tumači angažovanje kancelarke Merkel i predsednika Makrona po pitanju Kosova, Kosačov kaže, uz napomenu da između dve zemlje i dalje postoji suparništvo oko toga ko je lider u EU, da je to povećano angažovanje vidljivo i po drugim pitanjima.
- Pozdravljam to suparništvo ukoliko je je usmerena na to da se nađe rešenje problema, a ne realizacije sopstvenih interesa. Poželeo bih i našim nemačkim i francuskim prijateljima da što pre dođu do shvatanja da su događaji iz 1999. godine i samoproglašenje nezavisnosti Kosova protivrečili međunarodnom pravu, Povelji UN i da oni ne bi mogli da se dese da ih Zapad nije podsticao - kaže on.
Pre ili kasnije mora da dođe do spoznaje sopstvene odgovornosti među zemljama Zapada, EU i NATO za to što se desilo i što kosovski problem još nije rešen, uveren je Kosačov. Spekulacije o tome da bi dogovor između Beograda i Prištine mogao da bude postignut do kraja godine nije želeo da komentariše, ali kaže da je važno da taj dogovor bude prihvaćen u društvu u Srbiji.
- On mora da se oslanja, ako ne na nacionalni konsezus onda na očiglednu većinu, jer ako bi ta većina bila minimalna to bi moglo da bude opasno - upozorava Kosačov i dodaje da ne bi trebalo fiksirati datume za postizanje dogovora, jer se time stvaraju dodatni problemi za pregovarače.
Povodom izjave Hašima Tačija da je u Tirani sa albanskim premijerom razgovarao o nacinalnom albanskom ujedinjenu i ukidanju granica, Kosačov kaže da su svi zapadni partneri unazad 20-30 godina, uključujući i albanske političare, uveravali Rusiju da takvi planovi u stvarnosti ne postoje i da je kosovsko pitanje odvojena tema. Napominjući da samu uzjavu Tačija nije pročitao, Kosačov, ipak, kaže:
- Ako sitacija ode u tom smeru to ne samo da neće rešiti probleme koji postoje unutra Kosova i između Srbije i Kosova već će ih samo radikalno pojačati i dovesti do tačke posle koje nema povratka.
Kako kaže, ne želi da daje mračne prognoze, ali takav scenario bi bio apsolutno nepoželjan i opasan. Ruski političar kaže i da Rusija i Srbija imaju puno zajedničkih projekata u oblasti vojno-tehničke saradnje i da Rusija učestvuje u procesu osiguravanja bezbednosti Srbije.
- Jasno nam je da Srbija i dalje živi u prilično složenom okruženju, događaji od pre 20 godina i bombardovanje Jugoslavije u sećanju su svih ljudi. Nikoga ne želim da plašim ali nema nikakvih garancija da se tako nešto neće ponoviti prosto iz razloga što se zemlje NATO koje su tada bombardovale Jugoslaviju nisu pokajale, niti izvinile za te protivpravne i nemoralne akcije.
To znači, ističe on, da Srbija ima sve osnove da jača svoju borbenu gotovost i sarađuje u pravcima koji predstavljaju njen interes i u tom smislu Rusija je uvek uz Srbiju.
Velika policijska akcija u centru Beograda. Haos na Zelenom vencu. Pogledajte OVDE.
Izvor: Tanjug
