Davali su milione za naoružavanje OVK, onda za kupovinu nezavisnosti Kosova, pa za obezbeđivanje naklonosti predsednika Donalda Trampa, a sada i za nastavak borbe za albanska pitanja i ulazak tzv. Kosova u Unesko. Reč je o albanskom trojcu koji čine Bedžet Pacoli, Filip Krasnići i Hari Bajraktari, ali i američkom lobisti Brajanu Balardu.
Agresivna kampanja se nastavlja, a ona podrazumeva da svi oni novcem krče put do nezavisnosti Kosova, ali i zadrže fokus SAD na njihovo pitanje. O tome svedoči i saslušanje koje je nedavno organizovano u Kongresu "Kosovske ratne žrtve, potraga za pravdom", na kojem je govoreno i o navodnom silovanju Albanki.
Javnosti je albanski trojac koji čine Bedžet Pacoli, Filip Krasnići i Hari Bajraktari do detalja poznat, ali za američkog lobistu Brajana Balarda ne znaju svi.
Mediji na Kosovu objavili su da je Hašim Tači angažovao jednog od najuticajnijih lobista u Vašingtonu, Brajana Balarda, kako bi osim ugovaranja sastanka sa Donaldom Trampom pomogao tzv. državi Kosovo u modernizaciji i transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u multietničke snage.
Za to lobiranje Tači plaća 52.000 dolara mesečno, odnosno oko 1,2 miliona dolara, koliko traje dvogodišnji ugovor. Na osnovu zvaničnih dopisa Ministarstva pravosuđa, ova kompanija lobira za tzv. Kosovo od 2017, a od (tzv.) Kosova, Dominikanske Republike i Turske je u toku te godine zaradila 1,8 miliona dolara.
Što se tiče albanskog trojca, najviše u javnosti je Bedžet Pacoli. Spominje se kao najbogatiji Albanac na svetu koji nije žalio milione za nezavisnost Kosova. U prilog tim tvrdnjama ide i pisanje štampe na Maldivima da je njihovo priznanje kosovske nezavisnosti Pacoli platio dva miliona dolara.
A do tih miliona došao je pre svega baveći se građevinarstvom, tako što je devedesetih godina u Luganu u Švajcarskoj osnovao građevinsku firmu "Mabetex Project Engineering". To ga je i dovelo do gradonačelnika Irkutska na dalekom istoku Rusije - Pavela Borodina, što mu je otvorilo vrata za dalje poslovanje jer je Borodin 1993. izabran za šefa kabineta ruskog predsednika Borisa Jeljcina, zaduženog za imovinu. Radio je na obnovi Kremlja, ruskog parlamenta, Saveta Federacije, Dume, a poveren mu je i posao izgradnje nove kazahstanske prestonice Astane. Svetlo na njegovo poslovanje bacila je istraga tadašnje švajcarske državne tužiteljke Karle del Ponte, koja je na zahtev tadašnjeg ruskog tužioca Jurija Skuratova proveravala da li je Pacoli davao mito Jeljcinu i njegovim saradnicima. Optužbe su odbačene zbog nedostatka dokaza, pošto je Rusija odbila da pošalje dokumente. Biznis je proširio i na bankarstvo, osiguranja, zdravstvene zaštite, hotele, a jednom prilikom rekao da je ponosan za sve što je uradio za tzv. Kosovo.
- Veoma sam ponosan na svoj skroman doprinos konsolidaciji (tzv.) države Kosovo. Zapravo, imam visoku državnu odgovornost i potpuno sam fokusiran na nove uspehe za (tzv.) Kosovo. I ne samo ja, nego svi kosovski Albanci, Srbi ili bilo koja druga osoba na (tzv.) Kosovu - kazao je Pacoli.
Na spisku albanskih lobista sa dubokim džepom je i bivši čelnik partije "Samoopredeljenje", jedan od osnivača i finansijera OVK Fljorin Krasnići, koji je do bogatstva došao trgujući oružjem u SAD. Vlasnik je "Kosova Steel Group", bivše fabrike auto-delova "Zastava". Platio ju je dva miliona evra, iako je vrednost procenjivana na 50 miliona evra. Posluje i u Crnoj Gori, u Ulcinju mu je sedište kompanije "Plava hidro pauer" i hotel "Dvori Balšića", a trebalo bi da gradi dve elektrane u Plavu. Američki Pi-Bi-ES snimio je dokumentarac "Bruklinska veza" u kojem je pričao da je u SAD sakupio 30 miliona dolara za naoružavanje OVK, a onda kupovao oružje u prodavnicama i švercovao ga na (tzv.) Kosovo.
Najmanje poznat je albanski trgovac nekretninama u SAD i lobista Hari Bajraktari, čija je žena Liza Milicaj prva Amerikanka albanskog porekla izabrana na javnu, odborničku funkciju u NJujorku. Poseduje više desetina zgrada u Bronksu, na Menhetnu i u Jonkersu i osnivač je Nacionalnog albanskog američkog saveta u Vašingtonu i časopisa "Ilirija". Bio je sponzor Bila Klintona i Hilari Klinton, ali i republikanaca koji s njim dele ideju o nezavisnosti Kosova. Održava bliske veze sa Eliotom Engelom, koji je trenutno predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, s kojim je uložio novac u izgradnju zgrade u Bronksu i koji mu je pozajmio za kupovinu stana u NJujorku.
Na Kosovu se tajno skladišti jedna opasna stvar! Samo jedan pogrešan korak i svi smo u opasnosti! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Blic
