Ovo delimično odbacivanje nuklearnog sporazuma iz 2015. tumači se kao vapaj za pomoć Irana preostalim pristalicama sporazuma da diplomatski izoluju Sjedinjene Države i zaobiđu njene sankcije kako bi se osigurala međunarodna prodaja iranske nafte i robe.
Međutim, procene Teherana se sve više čine katastrofalnim. Umesto jačanja odnosa sa drugim međunarodnim snagama, nedavno ponašanje Irana potkopava veru tih zemalja u iransku vladu i njihove obaveze prema iranskoj ekonomiji.
Iran je možda shvatio da njegov novi pristup neće efikasno ubediti evropske potpisnike sporazuma - Evropsku uniju, Veliku Britaniju, Nemačku i Francusku. Iran je zapretio nastavkom nuklearnih aktivnosti nakon 60-dnevnog roka, ukoliko zemlje EU ne pronađu način za zaobilaženje sankcija SAD i nastavak normalnih trgovinskih odnosa. Evropske kompanije su, međutim dublje ukorenjene u američkim biznisima nego u Iranu, a novi sistem finansiranja poznat kao INSTEKS, osmišljen je tako da olakša humanitarnu trgovinu, piše "Forin polisi".
Strategija Evrope je bila da se Iran drži u skladu sa sporazumom barem do narednih predsedničkih izbora u SAD, 2020. godine, kada bi predsednika Donalda Trampa mogao zameniti neko kome bi Evropa i Iranci mogli ponovo verovati. Ali Iran je pokvario taj pristup postavljanjem roka od 60 dana, efektivno podrivajući Evropu kao potencijalnog saveznika. Ipak, sumnja se da je Teheran to učinio namerno, znajući dobro da Evropska unija nikada neće otvoreno prkositi američkoj politici.
Cilj Irana bio je da poveća podršku svojih trgovinskih partnera na istoku, među kojima su oni koji su manje bliski sa Sjedinjenim Državama. Izgleda da Iran želi da stvori novu međunarodnu alijansu, koja je usredsređena na rastuće azijske sile koje su spremne da se suprotstave, ili barem ignorišu, nove nacionalističke i agresivne stavove SAD-a. Ovaj novi savez bi uključivao Kinu, koja već kupuje velike količine nafte, kao i Rusiju i Indiju. Iranski ministar spoljnih poslova poslednjih nedelja posetio je prestonice ovih zemalja.
Sudeći po mišljenjima indijskih, ruskih i kineskih diplomata, te zemlje okrivljuju Trampa i njegov tim za pretnju nuklearnom sporazumu, ali su veoma zabrinuti zbog nedavnih reakcija predsednika Rohanija i svesnih implikacija bilo kakvih širenja nuklearnih aktivnosti Irana. I same nuklearne sile imaju interes da Iran ne pristupi njihovom ekskluzivnom klubu.
Indija je spremna na masovne gubitke od preokreta američke politike prema Iranu. Ona kupuje naftu po cenama znatno nižim od tržišne, i nakon što je odlučila da neće osporiti SAD, biće primorana da troši mnogo više jer menja isporuke u skladu sa obnovljenim sankcijama. Indija trenutno prolazi kroz izborni ciklus i nije javno objavila svoju politiku. Međutim ako se vladajući održe na vlasti, oni će verovatno stati na stranu Trampa. Kada su Sjedinjene Države povukle izuzeće dato Indiji među drugim državama da nastave da kupuju naftu iz Irana, Dharmendra Pradhan, indijski ministar za naftu je tvitovao da je Indija uspostavila "snažan plan" za nabavku adekvatnih količina sirove nafte od drugih dobavljača.
Indija ima i druge razloge, kako ekonomske, tako i strateške, da održi dobre odnose sa Iranom, čak i kada prestane da kupuje naftu. Kao prvi, Indija je oprezna u pogledu širenja otiska Kine u svojoj zemlji i želi da zadrži Peking. Možda je njegov najveći strateški interes u Iranu njegova luka Čabahar, koja bi Indiji omogućila da zaobiđe Pakistan u trgovini sa Avganistanom.
Kako navodi jedan diplomatski izvor, njihov veći prioritet je zaustaviti Iran da kupi nuklearno oružje. Sama mogućnost toga čini Indiju "veoma neprijatnom". Kada su Sjedinjene Države povukle izuzeće (kako bi se Indiji omogućilo da nastavi kupovinu nafte), to se smatralo jednostranom odlukom, rekao je izvor.
- Ali sada, ako se Iran odrekne nuklearnog dogovora, moralna podrška Iranu mogla bi brzo nestati, ne samo iz Indije nego i od mnogih drugih u svetu. Komentari predsednika ne umanjuju zabrinutost Indijaca, već je uvećavaju.
Rusija je, sa svoje strane, podržala Iran delimično da se suprotstavi američkoj hegemoniji u globalnim poslovima. Kada je američki sekretar Majk Pompeo posetio Moskvu zbog razgovora sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, Rusija je jasno stavila do znanja da Sjedinjene Države smatraju odgovornim za pukotine u nuklearnom sporazumu. Vladimir Ermakov, direktor Odeljenja za neširenje oružja i kontrolu naoružanja ruskog Ministarstva spoljnih poslova, otvoreno je rekao ruskoj štampi: Vašington je kriv.
Međutim, jedan ruski stručnjak poznat u Moskvi kao autortitet za iranski nuklearni program, sugerisao je da su stavovi Kremlja složeniji od njegove retorike. Govoreći za "Forin polisi" pod uslovom da ostane anoniman, on je rekao da je ruska vlada uvek sumnjala u uveravanje Irana da nema namere da vojno "ide nuklearno".
- Iran ima nuklearno znanje, a Moskva nikad nije bila previše sigurna da neće izgraditi bombu onako kako je Iran više puta uvreravao - rekao je on.
Kina, druga istočna sila na koju se Iran oslanja, javno je zauzela čvrsto proiranski stav. Jedan izvor sugerisao je da Kina planira da poveća kupovinu nafte iz Irana koristeći crno tržište, kupujući naftu direktno preko transfera na moru, koristeći mornaričke trikove, kao što je isključivanje uređaja za praćenje. Takva trgovina bi i dalje Iran ostavljala kraćim za čak dve trećine prethodne prodaje. Šen Dingli, vodeći kineski glas u odnosima sa SAD i profesor na Univerzitetu Fudan u Šangaju, izjavio je da nastavak kupovine iranske nafte u Kini delimično ima za cilj da zaustavi "odlazak". Ruski stručnjak navodi puku mogućnost da Iran može da završi u posedu dovoljno obogaćenog uranijuma za izgradnju nuklearnog oružja.
- Iran možda neće izgraditi bombu, ali može obogatiti uranijum i imati sve da brzo izgradi jednu, želimo to da sprečimo - izjavio je on.
On je sugerisao da bi Kina mogla da dođe do inovativnih ideja, kao što je slanje velikog broja turista u Iran radi "ublažavanja američke agresije".
- Možemo poslati horde turista, ako jedan potroši sto dolara, to čini mnogo. Nema američkih sankcija za turizam. Nalazimo se na istoj strani kao i sada kada se radi o Iranu koji nema nuklearno oružje, ali naše strategije su različite - rekao je on i dodao da ako se takav pritisak na Iran nastavi, on bi mogao postati radikalan.
Holi Dagres, iransko-američki analitičar ocenjuje da održavanje hipotetičke mogućnosti dobijanja nuklearnog oružja dobro promišlja iranska strategija. Bomba je divlja karta iranske vlade, koju koristi da pokaže Sjedinjenim Državama i svetu da je bolje biti u poslu sa Teheranom nego ga izopštiti.
- Iako Iran nema nuklearno oružje, postoji zabrinutost oko toga da li će se boriti za jedno od njih - rekla je ona.
Međutim, to je u korist iranske vlade. Mogućnost postojanja nuklearnog oružja sprečava promenu režima, što želi i Trampova administracija, baš kao i Severna Koreja. Ali za razliku od Severne Koreje, Iran ne želi da postane međunarodna parija.
Rusija, Kina i Indija razumeju frustracije Irana. Na kraju krajeva, oni su u istom položaju, kao i Evropa. Misle da ne mogu učiniti dovoljno da zaštite iranske ekonomske interese pred američkim sankcijama, a nisu voljni da reskiraju svoj biznis. NJihove političe simpatije prema Iranu nisu dovoljne da nadmaše njihove ekonomske interese. I sa malo mogućnosti da utiču na američku politiku, sve što mogu da urade je da pozovu Iran da ide dalje i održi dogovor živim.
Ono što ne mogu da prihvate je Iran, koji nastoji da prekine međunarodni koncenzus protiv nuklearne polipreferencije. Možda nije idealno da Iran ima izbor ili da izazove međunarodnu sumnju ili da radi u okviru parametara koje su postavile Sjedinjene Države.
Pročitajte OVDE šta je poručio glavni iranski general.
Izvor: Blic/Forin polisi
