Piše: Ivan Danilov, RIA Novosti
Promenu tona i pozicije kineskih medija uočili su i u SAD.
„Kina obećava `narodni rat`(protiv SAD). Trgovinski konflikt poprima nacionalistički obrt", ocenila je američka novinska agencija Bloomberg.
Simptomatično je da „narodni rat“ o kojem u redakcijskom tekstu piše kineski državni spoljnopolitički list Global Times, nije tek odustajanje od suzdržane i diplomatske retorike, koja je dosad korišćena, nego i faktičko priznanje da konflikt sa SAD više nije u čisto ekonomskoj ravni.
Glavni urednik Global Times Hu Siđin, kojeg u američkom segmentu interneta ponekad nazivaju (zbog upućenosti u američko-kineske –odnose) i „kineskim orakulom“, preko Tvitera je objasnio promenu koja se dogodila u kineskom društvu i javnosti:
„Rešenje Pekinga da uvede kontracarine i pad akcija na američkim berzama nadahnuli su kinesko društvo. Biti oštar prema SAD - što se vidi kao dostizanje mira kroz borbu – u tome se slaže većina Kineza“.
Hu je dan ranije samo aludirao da kineski eksperti aktivno razmatraju mogućnost da Peking iznese na prodaju svoj portfelj američkih državnih obveznica i naveo – da je to već naredni dan izazvalo `laku paniku` u američkim poslovnim medijima.
Amerikanci su požurili da objave: Kina neće smeti da pođe na takvu meru, a ako se usudi – to ći ići Trampu na ruku, a naneće štetu običnim Amerikancima.
Novinska agencija Bloomberg je objavila: „Ako Kina zaista proda naše obveznice koje drži – Tramp će biti na dobitku. Jer, rasprodaja će oslabiti dolar, a to će pomoći smanjivanju deficirta u trgovini sa Kinom“.
Piter Šif, rukovodilac investicionog fonda Euro Pacific Capital, smatra da logični nastavak konflikta ne obećava ništa dobro američkoj ekonomiji iako mnogi u SAD odbijaju da se suoče sa istinom:
„Nepoznavanje prave prirode kinesko-američkih oodnosa naprosto ošamućuje. Kina je decenijama subvencionisala američku ekonomiju – posuđujući joj novac i isporučujući joj industrijsku robu. Čim Kina obustavi tu podršku – naša ekonomija usluga, koja se drži na kreditima, bukvalno će eksplodirati“.
Naravno, ništa ni za Kinu neće biti bezbolno. NJena ekonomija je decenijama rasla zahvaljujući i privilegovanom dostupu američkim tehnologijama, kapitalu i tržištima, pa će za nju – ako do toga dođe – biti bolan udarac totalni embargo i dolarske sankcije.
Nije slučajno što se u kineskim socijalnim mrežama ukazuje da su se sudarile dve knjige – Trampova „Veština zaključivanja poslova“ i zbornik Maovih govora u kojem postoje i delovi o „teoriji i praksi vođenja partizanskog rata“.
Kineska strategija svodi se na to da se „istrpi ono što SAD nisu u stanju da istrpe“.
Tramp je već izjavio da je Peking odustao od već usaglašenog novog trgovinskog sporazuma jer računa da će u novembru 2020-te za predsednika SAD biti izabran DŽo Bajden. Nazvao ga je „jednim od najslabijih demokrata“ i naglasio da Kina upravo zato računa da će se sa njim dogovoriti.
A protrampovska štampa počela je ukazuje na veze Bajdenovog sina za kineskim biznisom. Tabloid The New York Post objavio je da je firma Hantera Bajdena odmah nakon posete DŽoa Bajdena Kini „dobila ugovor od milijardu i po dolara sa kineskom državnom bankom“.
Nezavisno od toga koliko je sve ovo istina, jasno je da će Tramp, američka ministarstva sile, pa i deo sistemskih političara iz obe glavne američke partije Kinu „daviti do kraja“. Uvereni su da se upravo sada rešava pitanje – hoće li SAD ostati svetski hegemon i u ovom veku.
Glavni politički tehnolog Trampovog izbornog štaba Stiven Benon rekao je telekanalu CNBC predsednik SAD
nema ni najmanju nameru da se povuče u američko-kineskom trgovinskom ratu. A Benonu se u ovome može verovati.
Uloga Rusije – kao i EU, ai nekih drugih zemalja čija pozicija može uticati na rasplet - u zaoštravanju konflikta samo će se povećavati.
Moskva se na vreme oslobodila svog `paketa` američkih hartija od vrednosti (jer, da je došla u situaciju da ih rasprodaje posle Kine – imala bi na tom gubitke).
Zato sada ima slobodne ruke i šansu da izvuče maksimum iz reorganizacije globalnog ekonomskog i političkog sistema.
Žestoku poruku glavnog iranskog generala od koje se trese Vašiongton pogledajte OVDE.
Izvor: Fakti.org/RIA
