Desničarska, antimigraciona vlada Viktora Orbana već je pojačala kontrolu nad brojnim društvenim sektorima od 2010. godine kada je došla na vlast, uključujući finansijski pritisak na nezavisne medije, oporezivanje nevladinih organizacija i centralizovanje istorijskih istraživanja, piše britanski "Gardijan".
Najupečatljivije bilo je primoravanje Centralnoevropskog univerziteta, institucije koju finansira mađarsko-američki filantrop DŽordž Soroš, da neke od svojih delatnosti premesti u Beč, posle duge borbe sa vladom.
Čini se da je Akademija nauka nova meta pojačane državne kontrole. Ona se sastoji od društva istaknutih naučnika i intelektualaca, zajedno sa širokom istraživačkom mrežom od 15 instituta i 150 istraživačkih grupa.
Vladin plan je da odvoji ove institute od glavne Akademije i postavi upravni odbor u kome bi ona imenovala većinu delegata. Parlament, kojim dominira Obranova stranka Fides, trenutno raspravlja o zakonu koji će stupiti na snagu 1. septembra.
Mađarski zvaničnici kažu da je razumno da vlada ima pravo glasa u korišćenju državnih finansija.
- Akademija nauka je suverena institucija, ali nije nezavisna od nacionalnih interesa. Očigledno je da ona mora da radi istraživanja u oblastima koji su važni za budućnost države - rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Naučnici, sa druge strane, tvrde da je ovaj potez odmazda za kritiku koju istraživači društvenih nauka upućuju Obranovoj vladavini.
- Nikada se nismo plašili da kritikujemo vladu, ukoliko istraživanja pokažu problematičnu politiku. Neliberalna vlada je već reorganizovala mnoge sektore i jasno je da se ovaj napad na akademiju uklapa u lanac događaja - rekla je Emese Silagi, koordinatorka istraživanja na Akademiji.
Ona je dodala da je većina zaposlenih u Akademiji protiv ove odluku i da će "iskoristiti svaku moguću opciju" u pokušaju da je spreče.
Laslo Palković, mađarski ministar trgovine i privrede, ranije je kritikovao Akademiju zbog "zastranjivanja u politiku".
- NJihov posao je da daju naučne savete i preporuke. Nije njihov zadatak da budu politički aktivni - kazao je on.
Laslo Lovas, matematičar i predsednik akademije, rekao je da vlast ne razume ulogu društvenih nauka, jer je kritika prema vlasti opravdana ukoliko istraživanja pokažu da je vladina politika loša.
- Istraživanja u sociologiji, ekonomiji i političkim naukama mogu da kritikuju određenu politiku i vlada bi trebalo da ih sasluša. Društvene nauke će biti najviše pogođene ovim planom, ali bi i prirodne mogle da trpe posledice. Bilo kakvo istražianje izvan vladinih prioriteta biće praktično neizvodljivo - objasnio je on.
Antonio Loprieno, predsednik Evropske federacije akademija nauka je izjavio da mađarski zakon, očigledno, ima za cilj da vladi pruži "neprikladan nivo detalja" i kontrolu nad istraživanjima.
On je dodao da su takvi potezi nezapamćeni u jednoj zemlji koja je članica EU i zabrinjavajući znak onoga što bi druge vlade mogle da preduzmu.
- Za sada to ne vidimo nigde drugo, ali bi se moglo desiti da u zemljama koje se kreću prema populističkim vladama, gde postoji zanemarivanje nauke, univerziteti i instituti postanu mete - rekao je.
Zbog pretnje akademskim slobodama, hiljade studenata i naučnika izašlo je ulice Budimpešte prošle nedelje.
Pročitajte OVDE šta to američki univerzitet tvrdi za Pentagon.
Izvor: Blic
