S druge strane, kada velika većina naučnika širom sveta upozorava da smo na putu bez povratka u budućnost u kojoj će ljudi jedva preživljavati, većina misli da ih se to ne tiče.
No, katastrofična predviđanja Međuvladinog panela o klimatskim promenama verovatno su preblaga, upozorava grupa australijskih stručnjaka. Kako oni kažu čovečanstvu vrlo ozbiljno preti potpuno istrebljenje do kraja ovog veka ako čitav svet hitno ne shvati ozbiljnost pretnje.
Milijarde izbeglica, veliki delovi Zemlje potpuno nenastanjivi, planetarna nestašica hrane i vode, slom društvenog poretka i potencijalni globalni termonuklearni rat – to su posledice trenutne brige o prirodi, a mogle bi biti i gore.
Scenario koji opisuju kreće od pretpostavke da se globalni pristup neće promeniti u odnosu na sadašnje stanje – države će se pridržavati Pariskog sporazuma, ignorisaće poziv na globalnu mobilizaciju u borbi protiv klimatskih promena, korišćenje fosilnih goriva počeće da opada između 2030. i 2050. godine, ali će ta promena biti premala i stići će prekasno.
Scenario propasti počinje 2050. godine kada će postati očigledno da su prelomne tačke porasta temperature za ledeni pokrivač zapadnog Antarktika i Grenlanda pređene već pri porastu temperature od dva stepena. Nakon porasta od 2,5 stepeni pređena je i tačka bez povratka za isušivanje prašume u Amazoniji, a Zemlja će zbog toga da se zagreje za još jedan stepen.
Trećina nastanjive površine na Zemlji i čak 55 odsto svetske populacije biće izloženo smrtonosnim temperaturama najmanje 20 dana svake godine. Više od 30 odsto svetske površine postaće suva pustinja, a količina padavina u Meksiku i Srednjoj Americi će se prepoloviti. Nestaće trećina himalajskog glečera i čak 70 odsto snežnog pokrivača na Andima.
Doći će do sloma Mlazne struje, tokova vetra u gornjim slojevima atmosfere, zbog kojeg će monsuni u Aziji i zapadnoj Africi postati nepredvidivi, a usporiće se i Golfska struja, što će imati značajan uticaj na klimu u Evropi.
Kolabriraće koralni grebeni i Amazonska prašuma. Veliki delovi zapadne Afrike, tropske Južne Amerike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije postaće nenastanjivi – temperature će biti smrtonosne više od 100 dana godišnje. Izvori vode presušiće u većini pogođenih područja, usevi će se osušiti, a dve milijarde ljudi postaće klimatske izbeglice.
Na globalnom nivou doći će do pada u proizvodnji hrane od oko 20 posto, cene hrane skočiće u nebo, a sve promene zajedno mogle bi da dovedu do katastrofalnih geopolitičkih razvoja događaja. Države će biti nesposobne nositi se s intenzitetom promena, velike države poput SAD-a naći će se pod strašnim unutrašnjim pritiskom, a oružani sukobi oko sve vrednijih prirodnih resursa više su nego verojatni, što bi moglo dovesti i do nuklearnog rata.
Doći će do trajne promene odnosa čoveka i prirode. Sav inteligentan život na Zemlji će izumreti ili izgubiti sve mogućnosti napretka, navode stručnjaci.
Potrebna je, tvrde autori, masovna mobilizacija kakvu svet nije video od Drugoga svetskog rata. Ceo svet mora da sakupi sve svoje resurse i da zajedno počne da radi na hitnom prelasku na ekonomiju bezgasova staklene bašte, što se mora odviti u narednih deset godina. Treba sprečiti prelazak svih “talaka bez povratka” do sredine veka i globalnu pretnju shvatiti ozbiljno.
Pročitajte OVDE još mračnih prognoza za planetu.
Izvor: jutarnji. hr
