Ovo je jedan od rezultata javnog mnjenja Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) i USAID-a sprovedeno u martu i aprilu ove godine na 1.700 ispitanika na teritoriji Kosova i Metohije.
Generalno, rezultati pokazuju da građani na KiM ne podržavaju promenu granica kao rešenje i traže veću transparentnost u dijalogu Beograda i Prištine.
Više od polovine ispitanika (51 odsto) smatra da Kosovo ide u pogrešnom smeru, i u tome su saglasni i Srbi (49,8 odsto) i Albanci (50,8 odsto).
Hitno okončanje dijaloga Beograda i Prištine, kako bi se vlada fokusirala na pitanja važna za svakodnevni život gradana, podržava, prema istraživanju, 48,3 odsto Srba i 18,3 odsto Albanaca.
Ali, 47,9 odsto Albanaca smatra da zarad postizanja dogovora sa Srbijom ne treba žrtvovati teritorijalni integritet (tzv.) Kosova. Suprotno misli 5,3 odsto Srba.
Petina kosovskih Albanaca smatra da je glavni cilj dijaloga članstvo Kosova u UN i EU i međusobno priznavanje, dok to misli svega 10,7 odsto Srba.
Skoro tri četvrtine ispitanika u istraživanju NDI kaže da žele veću ulogu SAD i EU u postizanju sporazuma Beograda i Prištine, a gotovo isti broj smatra da SAD i EU treba da insistiraju na postojećem teritorijalnom integritetu i suverenitetu Kosova.
Kada je reč o najvećim problemima, njih etničke zajednice različito definišu. Dok su za 65,1 odsto Srba najveći problem carine koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije, veliki procenat Albanaca, čak 81,2, kao najveći problemi na Kosovu vidi nezaposlenost.
Gotovo polovina Albanaca (48,5 odsto) kao drugi glavni problem vidi korupciju, dok je za Srbe (34,7 odsto) na drugom mestu nezaposlenost.
Vizna liberalizacija je faktor koji 41,2 odsto kosovskih Albanaca navodi kao odlučujući pri glasanju na izborima, dok je za 42,5 odsto Srba najvažnija bezbednost u susedstvu i sprečavanje krađa.
Istraživanje NDI pokazuje da šest od deset mladih ljudi želi da napusti Kosovo.
Poverenje u institucije
Poredeći podatke o poverenju u političke institucije, NDI konstatuje da je za godinu dana poverenje građana ostalo isto samo kad su u pitanju takozvana kosovska vlada i nevladin sektor, dok je najdrastičniji pad zabeležen kad je reč o poverenju u skupštinu, sa 29 na 20 procenata.
Lažni “kosovski predsednik i sudstvo” pali su sa 31 odsto poverenja na 23 odsto, a opalo je i poverenje u političke stranke.
Sa druge strane, veće poverenje od državnih uživaju lokalne institucije, a skoro polovina građana veruje medijima. Najviši stepen poverenja imaju snage bezbednosti.
Više od polovine građana takozvanog Kosova, 57 odsto, uvereno je da političari nemaju iskrenu nameru da se bore protiv korupcije, a trećina ispitanih, 34,8 odsto misli da su svi političari korumpirani.
Koji terorista preti Srbiji, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
