U Prištini se poveo "rat" oko toga treba li ići na birališta ili napraviti novu vladu bez izbora, i ta borba zbog nedovoljno preciznih propisa može da potraje, što je za sve aktere na prištinskoj političkoj sceni dobar alibi da neprijatna pitanja koja se tiču ispunjavanja obaveza iz dijaloga sa Beogradom ili njegovog obnavljanja odlože do daljeg.
Prema pisanju albanskih medija, posle ostavke Ramuša Haradinaja, premijera privremenih institucija, a zbog poziva na saslušanje u Specijalno tužilaštvo za zločine OVK, Hašim Tači planira da Haradinaja potpuno ukloni iz političkog života na KiM, tako što će sprečiti održavanje vanrednih izbora. Tači, kako se navodi, pojačava medijsku kampanju u kojoj se Haradinaju osporava pravo da uprkos ostavci obavlja tehnički dužnost premijera.
Haradinaj je, na drugoj strani, od Ustavnog suda u ponedeljak zatražio tumačenje ostavke koju je podneo 19. jula kako bi dobio uputstva oko budućeg funkcionisanja vlade do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Priština, inače, nema zakon o vladi, a u postojećim propisima nije definisano šta sledi u slučaju ostavke premijera. Takođe, spekuliše se da uopšte nije izvesno da će Ustavni sud odgovoriti na Haradinajev zahtev, jer bi mogao da se proglasi nenadležnim za takvu materiju.
Nadgornjavanja Haradinaja i Tačija, prema analitičaru Nemanji Staroviću, daleko više imaju veze sa preraspodelom političke moći u Prištini nego sa zbivanjima vezanim za dijalog sa Beogradom, jer kako kaže, na dijalog utiču spoljni faktori, a ne albanski političari na KiM.
Skup u Parizu koji je najavio francuski predsednik Emanuel Makron za jesen, a koji je trebalo da odmrzne dijalog Beograda i Prištine, kako smatra Starović, biće organizovan ako to Pariz i Berlin budu hteli, bez obzira na dešavanja na političkoj sceni u Prištini u tom trenutku.
“Haradinaj je poziv da ode na salušanje u Specijalno tužilaštvo iskoristio za unapređenje svog rejtinga, pa iako strani faktor pokušava da izbegne vanredne izbore, jer im odgovara politička većina koja je trenutno slaba, za to su šanse male jer Haradinaj želi da kapitalizuje ovu situaciju. A, opozicija nema preteranih motiva da uđe u vladajuću većinu”, navodi Starović.
Jedino Tačiju, smatra ovaj analitičar, odgovara da ne dođe do izbora jer bi se na njima DPK (koju je predvodio dok nije postao predsednik) slabije kotirala:
“Pošto se predsednik Kosova bira u parlamentu, novi saziv bi Tačija eventualno mogao i da razreši sa funkcije. Takođe, unutar DPK kontrolu je preuzeo Kadri Veselji pa bi u novi saziv parlamenta ušli poslanici lojalni njemu, a ne Tačiju.
Srbi ne znaju kako će se završiti "igra" Prištine
DA bi došlo do vanrednih izbora na KiM, dve trećine poslanika, odnosno njih 81, treba da glasa za njeno raspuštanje, dok je za izglasavanje novog mandatara bez izbora potreban 61 glas. Kako se spekuliše, Tači pokušava da prekomponuje vladajuću koaliciju kako bi se dobio novi mandatar i da tako izbegne novo "ocenjivanje" birača.
Pročitajte OVDE koju je odluku doneo Kadri Veselji, a nije se svidela Ramušu Haradinaju.
Izvor: Večernje novosti
