“Za početak da ponudim različit pristup ovoj temi. Postoji kontraobaveštajna zaštita. To znači da osobe od važnosti za nacionalnu bezbednost, službe bezbednosti i drugi organi štite od obaveštajnih i ostalih nasrtaja stranih službi, domaćih neprijatelja... Čitava ova priča može da se tumači, a gospodin predsednik to nije pomenuo - da je on 24 godine bio pod kontraobaveštajnom zaštitom. Te prema tome, da su mere primenjivane da bi njega zaštitili, jer očigledno da su službe i drugi politički odlučioci anticipirali da tu čuči "Perikle" Srbije u čijem "zlatnom dobu" sada uživamo. Valjalo bi i tu tezu preispitivati", kaže Hadžić.

BIA nije u nadleženosti predsednika Srbije, pa je pitanje kako je došao u posed dokumenata iz te službe, kaže Hadžić.

“On je nadležan za vojsku, preko Generalštaba da komanduje vojskom, čak ni Ministarstvo odbrane, ni službe koje su deo Ministarstva odbrane, nisu u njegovoj neposrednoj nadležnosti, dodaje. Normalno bi bilo da tužilac pokrene proceduru i da ispita ima li rešenja o skidanju oznake”, ističe on.

Hadžić navodi da zakon štiti nekoliko stvari kad je reč o službama bezbednosti - štiti spisak saradnika, štiti akcije u toku i podatke do kojih se dođe primenom posrednih mera i postupaka - sem ako su mere primenjivane po nalogu suda i ako se koriste u sudskom procesu.

“Inače, mere se primenjuju zbog nacionalne bezbednosti i ti podaci se nikad ne obelodanjuju. Čak postoji mogućnost da i u krivičnim istragama, gde učestvuju službe, ako se proceni da je važnije sačuvati dobijene podatke zbog nacionalne bezbednosti - deo podataka se isključuje, ili čak ceo proces ili deo ljudi se može isključiti, u ime interesa nacionalne bezbednosti", pojašnjava Hadžić.

Zakon je, ističe, uredio i ko može da skida oznake tajnosti.

"Ti dokumenti imaju rok trajanja, 30 ili 50 godina, sve zavisi... Normalno bi bilo da sud može da naloži, ako je u interesu sudskog procesa, skidanje. Mogla bi da naloži Vlada i Skupština donošenjem novog zakona, ili dopunom i izmenom zakona... Predsednik nema nikakvu nadležnost, pogotovo ne nad dokumentima BIA i pogotovo nema  pravo da skida oznaku usmeno, jer tome bi moralo da prethodi rešenje", kaže Hadžić, dodajući da postoji postupak za skidanje, i da mora da postoji "papir".

Hadžić ističe da bi bilo normalno da je predsednik pokazao to rešenje koje mu je omogućilo da skine oznaku tajnosti, dodajući da bi time dobio na ubedljivosti.

Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je ranije danas da nije suština u tome što je predsednik čitao na televiziji poverljiv dokument, već je suština da je on praćen i prisluškivan.

“Prvo pitanje je - poštovanje procedura”, kaže Hadžić.

“Moralo je da postoji rešenje, u kom se tačno obrazlaže - zašto i pod kojim uslovima se skida oznaka tajnosti”, dodaje on.

“Mi ne znamo kako je i da li je i zbog čega je prisluškivan, uostalom bio je devedesetih (od 1995.) član vladajuće koalicije i time moja teza dobija na snazi - da su ga štitili, da je to deo kontraobaveštajne zaštite, navodi Hadžić.

"Zakonom je zaštićeno polje u kom rade službe bezbednosti, pa je neuobičajeno da predsednik izlazi sa takvim podacima, da bi opovrgao tvrdnje opozicije da je prisluškivana".

"Vrši se pritisak na sudije, ali i na zaposlene u službama"

Hadžić navodi da je svako ko je pogledao svoj dosije posle 2000. godine mogao da vidi, i to nije samo slučaj ovde, već svuda, da službe "zacrne", učine nedostupnim podatke o licima koja su u tome učestvovala.

"Ovde su direktno prozvane sudije koje su odobravale primenu posrednih mera, a posle toga i oni koji su ih izvršavali".

On smatra da mogu da postoje posledice po sudove i sudije i navodi da će "oni sada lakše odobravati mere koje će možda BIA primenjivati protiv sadašnjih političkih oponenata" Vučića. Time se, kaže, dodatno narušava nezavisnost sudstva i time se povećava strah sudija. Vrši se pritisak na sudije, ali i na zaposlene u službama".

"Sama činjenica da vi objavljujete javno nešto što je pod oznakom "strogo pov." i "državna tajna", to već remeti rad službe. Verovatno su ti ljudi koji su konkretno primenjivali mere u penziji, ali postoji organizacija koja ima profesionalnu kulturu i tradiciju i vi time jačate njihovu potrebu da budu poslušni", kaže Hadžić, navodeći da im se tako upućuje poruka - "ja sve znam, ja sve mogu, mogu sutra da vas prozovem, da vas odstranim iz službe".

Hadžić navodi da postoji čitav niz propusta u zakonima, a da pravilnici nisu dostupni javnosti, pa da postoji mogućnost da se mere primenjuju i bez sudskog naloga i na različite načine.

"Službe su, pre svega, korporacije koje štite sebe... Tako bi se moglo objasniti zašto je služba pratila, ako je pratila, Vučića. Prvo je stigao nalog iz SPS, pa je služba izvršila nalog, pa je prikupljala podatke i nikad se ne zna zašto su oni korisni... Treba imati na umu da službe bezbednosti u Srbiji potiču iz službi koje su bile politička policija, koje su trenirane da proganjaju drugačije misleće", naglašava Hadžić koji dodaje da se to prenosi kroz socijalizaciju unutar službe i da tu uvek postoji pogodno tlo da oživi taj refleks.

O pominjanju imena diplomata tokom predsednikovog nastupa na Pinku, kaže  - ta poruka ne pripada dobroj diplomatskoj praksi, i u najmanju ruku može se za to reći da je neuobičajeno. Normalno je očekivati da naše službe kontrolišu šta rade strane diplomate, i naše su pod takvom vrstom kontrole, ali je retko da to neko ovako saopšti i da imenuje, dodaje.

Na pitanje da li postoji javni interes da ovako nešto, na ovakav način bude saopšteno, Hadžić kaže da je to teško dokazati.

“Poslednjih sedam godina sve vreme smo svedoci strašenja građana, da je ugrožen vrh države, da predsedniku svi rade o glavi i vi time što stalno plašite građane da je predsednik žrtva, da je Srbija ugrožena, da je vlast ugrožena - vi stvarate ambijent da građani pristaju i na vanredno stanje zarad neke bezbednosti”, kaže Hadžić.

A u svemu tome ne vidi javni, već partijski, lični, grupni interes, s ciljem da se zadrži kontrola, odnosno da se celo društvo stavi pod kontrolu.

"Tadić, posle Broza, imao sve službe pod svojom kontrolom, nasuprot zakonu"

Bivši predsednik i lider SDS Boris Tadić izjavio je ranije danas da je posle objavljivanja poverljivih dokumenata na Pinku, predsednik Vučić doveo je u pitanje bezbednost zemlje, prekršio je Bečku konvenciju, izvršio krivično delo i to sve sa pozicije predsednika države, ocenivši da je tako, u pravnom smislu, potpuno nekompetentan da obavlja funkciju šefa države.

Hadžić kaže da bi i Tadić morao da odgovori javnosti na neka pitanja...

"Interesantna je borbenost bivšeg predsenika Srbije - i u ovom kontekstu donekle razumljiva - ali predsednik bivši, bar bi red bio, bi građanima trebalo da kaže koliko je on doprineo svemu tome za osam godina vladavine, ili poslednje četiri godine mandata, kada je jedini, posle Broza, imao sve službe pod svojom kontrolom, nasuprot zakonu... Kad je svog šefa kabineta postavio za sekretara Saveta i ugurao u Biro za koordinaciju službi, tretirajući ga kao šefa biroa, mada to ne postoji... I sve je to bio pripremeljen teren za ono što se događalo 2012. Vlast DOS-ova je propustila priliku, iz ko zna kojih razloga, da ozbiljno pravi zakon o službama - 2002. je donet zakon na nivou federacije, SRJ, koji je bio opremljen demokratskim standardima i alatkama za civilnu, parlamentarnu kontrolu. Ista ta vlast, u razmaku od dve nedlje, usvaja Zakon o BIA u kom nema ni "d" od demokratske, civilne kontrole i taj zakon nije promenjen do danas", ističe Hadžić, koji zaključuje da za ozbiljan zakon nije bilo ni koncepta, ali ni saglasnosti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je prisluškivan 24 godine. O tome više pročitajte OVDE.

Izvor: N1