On je na taj način prokomentarisao reči specijalnog izaslanika SAD-a za Zapadni Balkan Metjua Palmera, koji je u toku boravka u Crnoj Gori rekao da je uveren da sporazum između Beograda i Prištine može biti postignut, kao i da će SAD podržati vladu u Prištini, koja je posvećena dijalogu.

“Jedan od naših primarnih ciljeva je da podržimo formiranje vlade na Kosovu, koja je posvećena dijalogu, što znači suspendovanje tarifa i vraćanje na pregovarački sto”, rekao je Palmer.

Specijalni izaslanik SAD istakao je da bi pregovori trebalo da budu ozbiljniji i da dovedu do sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

“Idealno bi bilo da to bude na osnovu uzajamnog priznanja. Jednom kada se dve strane vrate za pregovarački sto, bićemo tamo kao partneri u potrazi za sporazumom koji će biti prihvatljiv za sve, trajan i fer i koji će pomoći Srbiji na putu ka EU”, najavio je Palmer, i dodao da je za čitav region važno da se to pitanje reši, ali i da ne veruje da razmirice između Beograda i Prištine mogu uticati na evropski put ostalih zemalja.

Reagujući na ovu izjavu, Dačić kaže da Srbija računa na pomoć i želju SAD da budu konstruktivne u vezi s dijalogom s Prištinom, ali i da moraju da svoje čedo poguraju da se urazumi da shvati šta je dobro za ceo region.

“Srbija je spremna za nastavak dijaloga, a uslov za to je, kao što smo nebrojeno puta do sada rekli, da Priština povuče takse. Nadamo se da će posle izbora na Kosovu, EU i SAD uticati na takav razvoj događaja. Razgovor je uvek poželjan, ali ne može jedna strana uvek da daje, a druga da izbegava da povuče poteze na koje se obavezala. SAD mogu da odigraju značajnu ulogu, ako žele”, napomenuo je Dačić.

Najveća nepoznanica je, između ostalog, i to šta taj sporazum konkretno predviđa, a doktorand na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da SAD planiraju da iskoriste povoljan momenat za rešavanje problema KiM. 

“Sveobuhvatna normalizacija odnosa za SAD znači da se postigne kompromisno rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, uključujući i teritorijalno razgraničenje, ukoliko nakon toga više ne bude otvorenih sporova između Beograda i Prištine. Postoji uverenje Vašingtona da je povoljan geopolitički momenat u kome bi se osigurala nezavisnost Kosova, a Srbiji pružila određena vrsta ustupka, satisfakcije zbog gubitka južne pokrajine. Svaka druga delimična normalizacija, bez međusobnog priznanja, tačnije, priznanja nezavisnosti Kosova od strane Beograda je za SAD nedelotvorna jer produžava zamrznuti konflikt i, po njihovom mišljenju, jača uticaj Rusije”, smatra Surlić.

Sve se češće spominje da bi Zapad, konkretno Amerika, mogao aktivnije da se uključi u dijalog, na šta ukazuje i postavljenje Palmera, a na to ukazuje i direktor Instituta za strateške studije u Vašingtonu Gregori Kopli.

“Pošto komunikacije gotovo da i nema između Prištine i Beograda, aktivno treba da se uključi međunarodna zajednica, pre svih SAD”, rekao je Kolpi, i ukazao da je Priština u nezavidnoj situaciji:

“U ovom trenutku lideri na Kosovu shvatili su činjenicu da jednostavno ne mogu da naprave "državu Kosovo" da zavisi sama od sebe, tako da i njima "cure opcije" vrlo brzo. Međunarodna priznanja Kosova od država širom sveta su praktično iznuđena pritiskom i uticajem SAD. 

Rusija faktor nestabilnosti

Palmer je ocenio da su "Rusi na snazi na Zapadnom Balkanu", a da SAD imaju suštinski različit pogled na region u odnosu na Rusiju.

“Zapadni Balkan vidimo kao člana porodice zapadnih zemalja, integrisanih u evroatlantskim institucijama, kao zemlje u kojima se sarađuje na osnovu pravila i normi. Rusi su pokazali da žele region zasnovan na neredima i na nepoverenju. Mislim da smo to najjasnije videli u CG kada su Rusi podržali državni udar 2016. godine koji je bio nečuven potez kako bi se Crna Gora sprečila da ide ka NATO-u i Zapadu”, rekao je on.

Upitan da li misli da je moguće da se tako nešto ponovo dogodi, Palmer je rekao da nema nijednu informaciju koja bi ga mogla navesti da veruje da se tako nešto može ponoviti.

“Ipak ne mislim da su Rusi završili sa nastojanjima da prave probleme u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu i to vidimo u celom regionu”, istakao je Palmer.

Pročitajte OVDE zašto je Ivica Dačić odlučio da prihvati predlog Gregorija Koplija.

Izvor: Blic